Idejama protiv pravila tržišta

Drvengrad, Mećavnik – Poslednji sati 3. Kustendorf filmskog i muzičkog festivala protekli su u projekciji poslednjeg filma Džima Džarmuša „Granice kontrole” i radionici koju je održala Džarmuševa supruga Sara Drajver, filmska autorka, producentkinja i članica žirija.

Studenti kojima je Kustendorf posvećen, bili su znatiželjni da čuju filmsko iskustvo Drajverove, ali i savete nesebičnog starijeg i iskusnijeg kolege Emira Kusturice kako da ostanu dosledni sebi, svojim idejama, traganju za stilom i autorskom filmu.

– Bez obzira na umetničke uticaje i ono što nauče na studijama, za mlade autore presudno je kako će se izboriti sa linijom koja razdvaja autorski i komercijalni film. Važno je da budu iskreni, da ostanu verni onome što veruju da je film. Moja generacija se borila protiv opresivnog režima, a oni danas imaju većih problema, jer je protiv njih zahtev komercijalnosti – upozorio je Kusturica.

Osnivač Kustendorfa je poručio da mladi autori moraju da se „bore za svoje ideje u situaciji kada pravila tržišta ’ubijaju’ male priče”.

– Najvažnije je da li imate ideju ili ne, ali je potrebna i snaga da izađete nakraj sa producentima. Oni koji daju pare postavljaju zahteve u vezi sa sadržajem, glumcima, rokovima, bez obzira koliko je priča pametna, poetična ili delikatna. Budite svesni da danas uspeh, a ne kvalitet, određuje život jednog filma – upozorio je studente domaćin i osnivač Kustendorfa.

Kusturica je konstatovao da je već duže vreme fokus u oblasti filma pomeren, dodajući da su ranije mitološka mesta poput Kana i Venecije bila usmerena na autore, a sada na proizvod.

Profesor Kusturica je na svojoj master klasi poručio studentima da budu analitični i strastveni u budućim filmovima i spremni da tragaju za ličnim stilom.

– Najznačajnije mi je bilo Kusturičino razmišljanje o odnosu dijaloga i tišine u filmu – komentariše posle Kusturičinog predavanja za „Politiku” Mihal Brezis, autorka filma „Izgubljeni raj” o zabranjenoj ljubavi Jevrejina i muslimanke, čije je delo vrlo pogodno za analizu odnosa ove dve važne komponente filma.

Rediteljka Brezis, koja je za ovaj kratki igrani film već osvojila nekoliko nagrada, dodaje da će 3. Kustendorf pamtiti po poznanstvu sa Elijom Sulejmanom, rediteljem filma „Vreme koje preostaje” sa kojim se, kako kaže, upustila u „kreativno žučnu raspravu” o estetici u modernom evropskom filmu.

Ognjen Glavonić, jedan od dva srpska predstavnika u glavnom programu festivala, ističe da je ovogodišnja selekcija jača nego prošlogodišnja, i da su bioskopske projekcije toliko posećene da često nema mesta gde da se stoji, a kamoli sedi.

– Kustendorf festival pruža mogućnost da srpske filmove prikažemo pred kolegama iz celog sveta, uporedimo ih, i razmenimo iskustva. Uživao sam na radionicama Maržan Satrapi i Fatiha Akina, jer su iskreno i bez mistifikacije govorili o problemima koje su imali tokom realizacije svojih filmova – kaže Glavonić, i dodaje da mu je Džoni Dep delovao kao „njegov vršnjak, a ne kao 47-godišnja holivudska zvezda”.

I. Aranđelović

-------------------------------------------------

Veliko interesovanje stranih medija za Kustendorf

Pored velikog interesovanja domaćih medija za dešavanja na 3. Kustendorfu, mnoge strane medijske kuće redovno izveštavaju o zbivanjima na festivalu u Drvengradu. Prema podacima organizatora, između ostalih, na festivalu su akreditovani novinari „Gardijana”, „Varajetija”, TV ORF iz Austrije i predstavnici kompanija Euronews, RAI, Screen International, El Mundo, La Republica i Berliner Zeitung...

I. A.

-------------------------------------------------

Čarolija apsurda

Studentski filmovi: „Izgubljeni raj”, „Kratki put” i „Puls”

Drvengrad, Mećavnik – U poslednja dva takmičarska dana 3. Kustendorf festivala sa lakoćom su se izdvojila još tri studentska filma, među kojima je francusko-izraelski „Izgubljeni raj” Mihal Brezis i Oded Binun, jedan od najzrelijih festivalskih favorita.

Pošavši od premise da su ljudi jednaki i ravnopravni jedino ukoliko su goli pred Bogom, Brezisova i Binunova grade film koji osvaja gledaoca čarolijom apsurda i dubokom humanošću. Muškarac i žena razmenjuju nežnosti u jeftinoj hotelskoj sobi, vode ljubav. Razmenjuju i poglede kakvi postoje samo kod ljudi koji se iskreno i snažno vole. Nakon toga, dok se oblače, sva idila prestaje. Prekida se snažno, poput udarca u stomak. Jer, ona stavlja čador preko svoje raskošne crne kose, a on oblači svoje tipično hasidsko odelo. Ljubav između Palestinke i Izraelca. Zabranjena i tajna, a moguća, i izvrsno prikazana u ovom desetominutnom filmu.

(/slika2)Na apsurdu i paradoksu gradi i svoj duhoviti šesnaestominutni film „Kratki put”, belgijski student Žan-Mišel Vovk. Ovo je smešna hronika događanja u Evropskoj uniji današnjice, komična odiseja albanske petočlane reprezentacije u kuglanju, sa najavljenom katastrofom. Suočivši svoje „neevropejce” sa tipičnim birokratizovanim „evropejcima”, Vovk gradi uzbudljiv film, stilski opredeljen i konzistentan i vrlo dobro snimljen.

Sav od humora i parodije sagrađen je i drugi srpski studentski film koji se ove godine takmiči na festivalu. „Puls” Pančevca Damira Romanova (student beogradskog FDU), veoma je uspela parodija na podžanr „vampirskog filma”, ali i jedna od najsimpatičnijih posveta balkanskim (samohranim) majkama, ikada viđena na ovim prostorima. Priča o doktorki Mari, vampirici koja se sa svim mogućim teškoćama nosi sa svojim tinejdžerskim, buntovnim sinom, krijući njegove zločine, a voleći ga nesebično i požrtvovano, napisana je čvrsto i sa puno duha. Glumačka igra je neodoljiva, Vesna Trivalić u ulozi majke je genijalna. Damiru Romanovu jedino ostaje da još malo obrati pažnju na zanatske finese, pa da sigurnije nastavi putem koji je odabrao.

Dubravka Lakić