Život u „zamrzivaču"

Rediteljka Iva Milošević u Jugoslovenskom dramskom pozorištu postavlja delo „Drama o Mirjani i ovima oko nje” mladog zagrebačkog autora Ivora Martinića. Martinić se u ovom komadu bavi gorkim i smešnim osećanjem savremenog sveta, kao mestom u kojem mali čovek mehanički živi,bezpravesvestio tome da mu je život u „zamrzivaču”.

Upravo ova ideja privukla je Ivu Milošević da se upusti u novu pozorišnu avanturu. Uloge je poverila Mirjani Karanović, Jeleni Petrović, Branki Petrić, Marku Baćoviću, Anđeliki Simić, Feđi Stojanoviću, Cvijeti Mesić i Bojanu Lazarovu. Premijera se očekuje u februaru na sceni teatra „Bojan Stupica”.

– Odavno nisam naišla na dramski tekst koji problemu praznine i nedostatkasmisla u životu prosečnog čoveka pristupa sa toliko duhovitosti i pesimizma u isto vreme. Komad me nije privukao samo temom već i specifičnom formom kroz koju je saopštava. U pitanju je poetika kojom preovlađujebanalnost, rutinai mehaničnost življenja, a koja se preslikavai na komunikacijumeđu ljudima. Zato „realno” u ovom komadu često prerasta u „irealno”, odnosno ono sa čime smo svakodnevno suočeni postaje za nasneverovatno i apsurdno. Mogućnost da se realnost prikaže na nadrealan način i tako ogoli praznina i nedostatak smisla, jeste ono što vidim kao glavni izazov pri postavljanju ovog komada, naglašava rediteljka.

Pomenute ideje, kao da su nastavak teatarskog rukopisa koji ispisuje intrigantna Iva Milošević. Tome u prilog idu inspirativni dramski tekstovi sa kojima se poslednjih godina ova rediteljka oglašava sa pozorišne scene. Do sada je potpisala 12 predstava. Prisetimo se ostvarenja „Shopping & Fucking” Marka Rejvenhila, „Fedrina ljubav” Sare Kejn, „Razvaljivanje” Nila Labjuta, „Proslava” Tomasa Vinterberga...

– Ono što je mene do sada okupiralo jeste emocionalna i etička pozicija bića u savremenom svetu. Stil života koji današnji svet nameće pojedincu, a koji podrazumeva brzinu, instant zadovoljstva, želju za materijalnim,kao kompenzaciju za emocionalnu glad i raspirivanje pohlepe,čini da su ljudi možda više nego ikada suštinski udaljeniji jedni od drugih, iako je mogućnost i dostupnost komunikacije mnogo lakša nego ranije. To je paradoks koji možemo izdvojiti kao sindrom današnjeg sveta – smatra Miloševićeva.

Rešenje pomenutih problema rediteljka vidi u davanju prioriteta vrlinama koje kao da su danas u zapećku, a to su empatija,senzibilnost, otvorenostprema nepoznatom, umesto tavorenja u strahu od onog što nam je strano i što ne razumemo.

– Bojim se da su to vrednosti koje danas nisu na ceni, ili su u ljudima atrofirale. Kako se za njih boriti je individualna stvar. Lično,mislim da je najbolji način osloniti se na svoju intuiciju i zdrav razum. To podrazumeva da ljudi budu slobodni duhom, da slobodno misle i donose odluke, da ne budu isključivi, da ne podležu automatizmu i slepomponavljanjuonogašto su videli kod drugih, ubeđeni da je to slika sreće i uspešnog življenja. Protivnik sam svih represivnih doktrina, svakog slepog poštovanja pravila.Nažalost,ljudi koji bez razmišljanja usvajaju tuđi model življenja i dalje čine većinu, zaključuje naša sagovornica.

Iva Milošević je diplomirala pozorišnu i radio režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Tokom svojih tinejdžerskih godina zaljubila se u pozorište, i već tada bila uverena da će njeno opredeljenje biti pozorišna režija. Voli teatar koji odiše zanatskim majstorstvom. Uzbuđuju je predstave koje uspevaju da gledaoca privremeno presele u drugu realnost, da bi ga suočile sa istinama pred kojim zatvara oči.