Đoković još ne blista

Osipa se broj naših učesnika na Međunarodnom prvenstvu Australije u tenisu, a ne oduševljava ni Novak Đoković. Drugo kolo je bilo nepogrešivo čistilište i za Anu Ivanović i Janka Tipsarevića, dok je naš najbolji igrač pobedio Švajcarca Marka Kjudinelija (3:6, 6:1, 6:1, 6:3) ne držeći čvrsto dizgine u svojim rukama. Dalje se sastaje s Uzbekistancem Denisom Istominom koji je nedavno predvodio reprezentaciju u meču Dejvisovog kupa u Beogradu kada je uvažena Đokovićeva volja da ne igra da bi se odmorio.

Ivanovićeva je izgubila od Argentinke Hisele Dulko sa 6:7 (6:8), 7:5, 6:4. Tipsarević je po ko zna koji put odigrao meč od pet setova na najznačajnijim turnirima „belog sporta”, ali je protiv Nemca Tomija Hasa ipak ostao bez daha – 4:6, 6:4, 6:3, 1:6, 6:3.

– Bio sam razočaran kako sam odigrao prvi set. Kjudineli je bio veoma agresivan i koristio je svaku priliku koja mu se ukazala. Automatski sam počeo da igram odbrambeno i nisam činio ništa drugo sem da čekam njegove greške. Uspeo sam, ipak, da uspostavim napadačku igru, izmenim ritam u svoju korist i stavim pod kontrolu drugi i treći set. Zašto sam se mučio? Danas svi igraju tenis. Niko ne sme da bude potcenjen. Ja sam znao koji su Kjudinelijevi kvaliteti i da je opredeljen za brzu igru. Pokušavao sam da ga poremetim visokim lopticama i sve vreme da menjam ritam. To mi je pošlo za rukom, ali se on u četvrtom setu stabilizovao. Uspeo sam, srećom, da načinim ključni brejk tada – objasnio je Đoković zašto nije suvereno kontrolisao razvoj događaja na terenu.

Da našem asu drhti ruka, svedoči i njegovih devet dvostrukih servis-grešaka i još 52 u polju.

(/slika2)– Očigledno je da moram da igram mnogo bolje. Dobro je, ipak, što sam pregrmeo dva meča jer su iznenađenja na početku najvećih turnira česta. Favoriti se sastaju s protivnicima koji su motivisani i nemaju šta da izgube. Zato sam igrao pod malim pritiskom – smatra Đoković koji i Istomina, 103. na svetskoj listi, može da savlada na, kako se to kaže, suvi kvalitet, ali bi već u osmini finala morao da zablista, pogotovo ako se sretne s nadirućim Rusom Mihailom Južnim koji igra s Poljakom Lukašom Kubotom.

Saga o Ani Ivanović sve više liči na mit o Sizifu kao oličenju uzaludnog posla. Kada Ivanovićeva govori o svojim ambicijama, stiče se utisak da će kamen koji gura ponovo da završi na samom vrhu, a kad se s reči pređe na dela, to teško breme opstanka u teniskom životu bude kamen oko vrata koji osvetljava njenu iluziju o preporodu. Izgubila je od jedne sasvim prosečne teniserke koja je ostvarila pobedu iako je imala čak 71 grešku u polju. Rastrgnuta između želje da prođe dalje i straha da se ne suoči s još jednom bedom svoje sizifovske muke, Ivanovićeva je pogrešila 75 puta!

Ne tako davno, u danima najveće slave koja joj je došla glave, ona je uspevala da postojano ostane na krilima preokreta kakav je načinila u prvom setu, u kojem je gubila s 4:1. Bila je to renesansa kratkog daha, nemoć da se poljuljana protivnica tuče i dotuče. Slamku spasa je dohvatila u prvom setu, ali je nju u trećem nezadrživo povukla matica.

(/slika3)– Servis me nije slušao. Veoma sam se razočarala u sebe kada sam s dve dvostruke servis-greške poklonila protivnici tri meč-lopte, iako sam je dostigla posle njenog vođstva s 4:1 u odlučujućem setu. Smatram da mi je potrebno strpljenje u igri, ali to ne mogu da vratim preko noći. Osećam se bolje na terenu nego ranije i bolje igram i pokretljivija sam, ali u presudnim momentima posustanem. Prošle godine sam imala problem s fizičkom spremom, ali je sada sve došlo na svoje mesto. Što se tenisa tiče, smatram da napredujem, ali me ponekad sputaju sopstvena očekivanja – kazala je Ivanovićeva.

Tipsareviću nema šta da se prigovori. Izgubio je od iskusnog tenisera koji je među dvadeset najboljih na svetu. Utisak je, ipak, da je mogao da ga obori na pleća, ali je platio cenu velikom padu u igri na kraju drugog seta, a naročito na početku trećeg (izgubio pet uzastopnih gemova). Hasov sledeći protivnik je Francuz Žo Vilfrid Conga. Dulko se sastaje s Ruskinjom Verom Zvonarjovom.

G. A.