Obama menja kurs

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 21.  januara –  Posle neprijatnog poraza u jednoj od najliberalnijih država – gubitka mesta koje je 37 godina u Masačusetsu pripadalo Edvardu Kenediju i gubitka „supervećine” u Senatu – Barak Obama i njegov tim tragaju za odgovorom na teško pitanje: kako dalje?

Predsednik je poraz koji je došao kao nedobrodošla „čestitka” baš na godišnjicu mandata pripisao sebi, priznavši da njegova administracija nije uspela da izađe u susret ekonomskim brigama srednje klase kojoj pripada većina Amerikanaca, dok je, na drugoj strani, u prvoj godini ogromnu političku energiju uložila u reformu zdravstvenog osiguranja. To, doduše, jeste nešto što Americi treba, jer je 45 miliona onih koji sebi ne mogu da priušte to osnovno socijalno pravo – ali većina ga ipak ima, pa je prema ovom Obaminom prioritetu u najmanju ruku skeptična.

U svakom slučaju, poruka glasi da je Bela kuća ozbiljno shvatila poruku koju su joj poslali nezadovoljni birači, pre svega oni „nezavisni”, koji po političkom opredeljenju nisu ni demokrate ni republikanci, već ljudi koji gledaju svoja posla i interese bez ideoloških predrasuda.

Oni su bili ključni faktor koji je doprineo da Obama postane predsednik, da bi ga danas, godinu dana kasnije, opomenuli da je izneverio njihova očekivanja.

Prema prvim nagoveštajima poljuljani domaći ugled i autoritet Obama će nastojati da povrati strategijom koja podrazumeva agilnije delovanje na nekoliko najvažnijih frontova.

Na prvom, Bela kuća će, da bi se predupredio utisak da se potpuno menja kurs, nastojati da uverljivije objasni zašto je predsednik radio onako kako je radio, odnosno da argumentovanije predoči da su mnogi njegovi potezi, zbog nasleđene ekonomske krize i svih njenih posledica, bili više stvar iznude, nego izbora. Kao i da će se rezultati koji podrazumevaju bolju ekonomsku budućnost tek pokazati.

Sve ovo Obama će imati priliku da obrazloži u obraćanju naciji najavljenom za 27. januar.

Što se tiče zdravstvene reforme, čije je izglasavanje u Kongresu, uprkos tome što su donekle različite verzije zakonskog teksta (od oko 2.000 strana svaka) prošle u oba doma – sada dovedeno u pitanje, neće biti odustajanja, ali će njeni dometi, kako je juče poručio Obama, biti svedeni „na osnovno”, što znači da će biti primereniji političkom raspoloženju većine.

Treći strateški pravac bilo bi doslednije ispunjavanje izbornih obećanja, između ostalih i jedne od glavnih Obaminih najava iz kampanje – da će promeniti političku kulturu Vašingtona i praksu „ja tebi ti meni”: izlaženju u susret „specijalnim interesima” prilikom usvajanja zakonskih predloga u Kongresu.

Ali uz sve ovo, vrhunski prioritet biće stvaranje uslova za ekonomsku ekspanziju i otvaranje radnih mesta izgubljenih tokom krize, zbog čega je nezaposlenost danas na politički neprihvatljivom nivou od 10 odsto. Ovo treba da ukloni zebnje većine Amerikanaca stvorene u poslednje dve krizne godine: da im je sadašnjost nesigurna, a budućnost neizvesna.

Među prvim konkretnim merama biće ograničavanje finansijskih rizika koji su postali standardna praksa velikih banaka i bili među glavnim generatorima krize. U tu svrhu najavljen je niz propisa, koji će izvesno imati i političko dejstvo pilule za smirenje javnosti ogorčene najavama sa Volstrita da će finansijska industrija svojim menadžerima i zaposlenima isplatiti enormne godišnje nagrade (bonuse), koje se u ukupnom zbiru mere desetinama milijardi dolara.

Kako god bilo, Obama se, samo posle godinu dana u Beloj kući, suočava sa drastično promenjenim političkim okruženjem od onoga koje je pratilo njegovo spektakularno ustoličenje. Zbog toga je i on počeo da se pita, što njegovi birači već uveliko čine: zašto je obećao i započeo isuviše promena – a malo toga promenio.