Bahato vozikanje

Taj Goran Jović, skupštinski službenik, ako pod hitno ne dobije 15 kaznenih bodova zbog nasilničke vožnje jer je preticao zaustavljenu kolonu vozila i još pet bodova jer je ugrozio službena lica u obavljanju posla, džaba nam sva priča o novom zakonu o saobraćaju.

Ako taj isti Jović ne ostane bez posla jer ne može da radi kao vozač pošto ostaje bez vozačke dozvole a oštetio je ionako problematični i nedovoljni državni budžet i okaljao ugled države Srbije, onda duplo ništa. Ne da bi on bio primer kako neko savesno odrađuje pokaznu vežbu iz predmeta „funkcionisanje pravne države” ili da on bude taj na čijim se leđima lome nekakva kola i da on sam plaća ceh nekih drugih, već da se već jednom za svagda stane na put javašluku i bezobrazluku koji urnišu ovo društvo. Posebno pitanje je odakle sekretarici u skupocenom „audiju” imunitetska knjižica i ko sve ima takve knjižice i šta one znače! I čiji je benzin potrošen na ovu turneju do Zaječara i nazad.

Dakle, priča o Joviću mora da otvori već jednom tu Pandorinu kutiju i iznese na videlo ono što se već ionako zna: onih naših 30.000 funkcionera i svita oko njih, u ovoj siromašnoj državi, vozika se službenim automobilima gde stigne i kako stigne. I kad ih, ne daj bože neko zaustavi, mašu „legitimacijama”. Čak se samo nagađa (nema tačnih podataka) da više od 100.000 službenih četvorotočkaša šparta ovom zemljom prevozeći „izabrane” ali i njihove supruge da bi zadovoljile frizerske potrebe, kućne pomoćnice da bi pokupovale na pijaci zeleniš i da bi ćerke stigle na vreme u diskoteku... U jednoj beogradskoj opštini, vozilo koje pripada „prvom čoveku” šalje se i do tri puta nedeljno na pranje jer je predsednik strastveni lovac pa ukalja „mečku” po zabitima. Porodicu jednog visokog policijskog službenika servisiraju uvek spremna četiri skupocena vozila sa četiri vozača – iz „bezbednosnih razloga”.

Taj običaj masovnog vozikanja je kod nas duboko ukorenjen a utemeljen je na više nego nepristojnoj formulaciji – može im se! Što sve to pada na teret poreskih obveznika, nikom ništa. I tu valjda treba da nekome prekipi i da se počne s novom odrednicom – e, ne može im se više!

Kako da se to prekine? Onaj davni pokušaj da se „crvenim tablicama” odvoje vozila koja prevoze narodne i ostale važne predstavnike od ostalih, propao je brzo kao veoma neuspeo eksperiment. Možda bi neko mogao da proba da primeni model iz skandinavskih zemlja koje imaju ukupno osam „funkcionerskih” automobila i koriste ih za dočeke stranih visokih delegacija a njihovi ministri mogu da biraju kako će do posla i nazad – svojim automobilom, biciklom, peške... Već znate odgovor onih koji se vozikaju: skandinavski model bi kod nas stvorio dodatne divizije u već ogromnoj armiji nezaposlenih.