Obuzdavanje Volstrita

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 22.  januara – Barak Obama je sinoć objavio dosad najveću reformu finansijskog sektora od Velike krize iz tridesetih godina prošlog veka, čiji je cilj obuzdavanje prakse moćnih banaka da se kockaju sa tuđim parama da bi, ako se rizik ne isplati, spas tražile od države jer su „suviše velike da bi propale”.

Te mere tek treba da budu razrađene i uobličene u zakonski tekst o kojem će se izjašnjavati Kongres, a motiv za njihovo donošenje je regulisanje poslovanja Volstrita čija su preterivanja uveliko doprinela da izbije velika ekonomska kriza koja je poprimila globalne dimenzije.

Nije zanemarljivo ni njihovo političko dejstvo, u okolnostima kada, posle niza poraza demokrata, pa prema tome i Obame, u nekoliko vanrednih izbornih duela sa republikancima, predsednik nastoji da ojača svoj autoritet i konsoliduje redove svoje podeljene Demokratske partije. Ovi predlozi imaju i populističku notu, s obzirom na ogorčenje javnosti prema velikim bankama koje su prošle godine ostvarile velike profite i podelile ogromne bonuse svojim menadžerima i zaposlenima (u Goldman Saksu oni su u proseku pola miliona dolara po glavi), u okolnostima i dalje velike nezaposlenosti i kada veliki broj Amerikanaca još strahuje za svoja radna mesta.

Predložene mere u stvari vraćaju na snagu stari sistem, uveden u završnici Velike depresije i koji je bio regulatorni mehanizam sve do 1999. Njihova suština je da se klasično, komercijalno bankarstvo striktno odvaja od finansijskih spekulacija na Volstritu.

To praktično znači da će velike banke morati da se odreknu direktne kontrole nad svojim takozvanim „hedž” fondovima (koji investiraju u veoma unosne, ali istovremeno i veoma rizične poslove). Moći će da biraju da li će se baviti klasičnim bankarstvom koje podrazumeva garancije i podršku države jer je vitalno za ekonomiju, ili će u berzanskom kockanju juriti velike profite. U isto vreme, postavlja se granica dokle velike banke mogu da se šire, da se ne bi stvarale velike neravnoteže u sistemu (danas četiri najveće banke drže polovinu ukupnog bankarskog kapitala zemlje). „Ne možemo više da dozvolimo da banke zastranjuju sa svoje glavne misije služenja klijentima”, rekao je sinoć Obama, pored koga je, u ulozi savetnika, bio glavni autor novih mera, legendarni bivši guverner centralne banke Pol Voker. „Moja rešenost da reformišem sistem ojačana je kad sam video rekordne profite onih firmi koje tvrde da ne mogu više da kreditiraju mala preduzeća, ne mogu da snize visoke kamate za kreditne kartice i ne mogu da poreskim obveznicima vrate pare koje su im date da bi opstale. Ako su tamo spremni za borbu, spreman sam i ja. Nikad više američki poreski obveznik neće biti talac neke banke koja je isuviše velika da bi propala”, zapretio je predsednik.

Reakcije bankara, koji sa novim merama nisu bili konsultovani niti unapred obavešteni, očekivano su negativne, kao i komentari nekih republikanskih kongresmena koji i inače na nož dočekuju sve poteze Obamine vlade. Veruje se, međutim, da će ovu reformu podržati jedan deo republikanskog tabora, kako bi predupredio utisak da su partija koja samo oponira, a ništa konstruktivno ne preduzima.

M. Mišić

--------------------------------------------------

Sudski udarac demokratiji

Vašington, 22. januara – Volstrit i sve druge interesne grupe dobili su moćno oružje da usmeravaju političke procese u Vašingtonu u skladu sa svojim interesima, posle najnovije presude Vrhovnog suda kojom su obesnažene restrikcije za političke donacije korporacija i drugih organizacija.

Po odluci suda, donetoj preglasavanjem sa 5:4, korporacije mogu da potroše koliko god hoće da bi obezbedile izbor kandidata po volji ili poraz onog koji im ne odgovara. U praksi, to bi takođe moglo da znači i da već izabrani kongresmen, ako se suprotstavi nekom lobiju, odnosno interesu koji taj lobi zastupa, može da računa da će biti potrošeno mnogo da na sledećem izlasku pred birače bude gubitnik.

Predsednik Obama je oštro kritikovao ovu presudu koja je rezultat premoći konzervativnog krila u Vrhovnom sudu, ocenjujući je „zelenim svetlom za novi stampedo novca specijalnih interesa”, i najavivši da će sa kongresnim liderima obe partije „snažno uzvratiti”. Presuda je kao „sudski udarac demokratiji” naišla i na oštre osude u gotovo svim medijima.

M. M.