Mesić o Palestini u Bosni

Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 23. januara – Predsednik Hrvatske Stjepan Mesić u oproštajnom intervjuu za slovenačku publiku otkriva da ne namerava da napusti politiku posle isteka mandata 17. februara jer „iz politike nije moguće izaći”. U razgovoru za subotnji prilog ljubljanskog „Dnevnika”, Mesić podvlači da BiH mora ostati jedinstvena država pošto bi otcepljenjem Republike Srpske, „a onda možda i Hercegovine”, na tom delu teritorije nastala nova Palestina.

„Ne sme uspeti politika Milorada Dodika i onih koji ga podržavaju iz Beograda. Moramo da zaustavimo takvu politiku”, poziva Mesić, ocenivši da premijer Republike Srpske Dodik putem referenduma o nezavisnosti želi da ostvari Miloševićev cilj stvaranja Velike Srbije. „Sad su samo sredstva nešto drugačija.

Nije išlo topovima, tenkovima i Srebrenicama. Sada (Dodik) igra na zasićenost Evrope i svetske zajednice kako bi jednim jedinim referendumom olako dosegao cilj Miloševićevog rata; a cilj je još uvek isti – Velika Srbija”. Na opasku da je nedavno lično najavio da će se Hercegovina otcepiti od Bosne ako to učini Republika Srpska, posle čega bi u sredini ostao samo muslimanski deo kao generator nestabilnosti, Mesić kaže da „nije problem u tome što bi usred Bosne nastala mala muslimanska državica”.

„Problem je što bi tamo našli utočište svi koji su nezadovoljni propašću Bosne i Hercegovine. To bi bila nova Palestina. Nastalo bi uporište terorizma. Sledećih pedeset ili sedamdeset godina bismo se time bavili, ukoliko dođe do toga. Zato mora Bosna i Hercegovina ostati jedinstvena država,” tvrdi Mesić. Spas od palestinizacije Bosne vidi u evropeizaciji Zapadnog Balkana i sprovođenju evropskih standarda. „Moramo da otvorimo granice i da dopustimo državama da ostanu to što jesu. Bilo kojem Hrvatu mora biti svejedno na kojoj strani međe živi. Isto tako mora biti svejedno i svakom Srbinu”, kaže hrvatski predsednik potkraj mandata.

Mesić u završnom obraćanju Slovencima pronalazi „spoljašnjeg krivca” za slovenačku jednogodišnju blokadu hrvatskih pristupnih pregovora sa EU. To je francuski pravnik Robert Badinter, šef tzv. Badinterove komisije koja je posle raspada SFRJ dala mišljenje o nastanku novih država.

Za Mesića je mišljenje Badinterove komisije da države (Slovenija i Hrvatska) moraju da se dogovore o razgraničenju na moru – izvor sporova između službene Ljubljane i Zagreba.„Badinterova komisija je zaključila da su granice bivših republika Jugoslavije postale granice novonastalih država na kopnu. A da na moru nove države moraju da se dogovore o graničnoj crti. Pre smo imali administrativne međe. Znalo se gde se završava teritorija delovanja policije jedne republike, a gde počinje ‘zemlja’ policije druge republike.

Ta crta je nedvosmisleno postojala, a potom je oko te crte nastao spor”, objašnjava Mesić. Da je problem odmah (1991) rešen, ne bi bilo ostalih otvorenih pitanja između država, smatra Mesić koji u sporovima između država vidi „igru slučajnosti”.„Slučajnosti su se preklopile tako nesrećno; nijedno pitanje nije bilo skinuto blagovremeno s dnevnog reda. Zato je nastao korozivni faktor koji se sada širi na područja koja s tim nemaju nikakve veze. Odstraniti moramo osnovni uzrok. Odlukom arbitražne komisije te sporne tačke biće odstranjene, a naši odnosi ponovo uzorni”, tvrdi Mesić. Na pitanje šta će raditi posle selidbe sa Pantovšćaka (zagrebačke predsedničke palate), odgovara da se više neće baviti operativnom politikom, ali ostaje na raspolaganju državi jer iz politike nije moguće izaći.

Svetlana Vasović-Mekina