Stjepan Bandera – heroj Ukrajine

Od našeg dopisnika
Moskva,23. januara – Viktor Juščenko, odlazeći predsednik Ukrajine, dopunio je ovih dana spisak ukrajinskih heroja. Na dan sabornosti doneo je Ukaz kojim se lideru Organizacije ukrajinskih nacionalista Stjepanu Banderi dodeljuje orden države „za nesalomivost duha, za nacionalnu ideju, za ispoljeni heroizam i požrtvovanje u borbi za nezavisnost ukrajinske države”.

Inicijativa da se lider nacionalista posmrtno proglasi herojem pripada ukrajinskom nacionalističkom udruženju „Sloboda” koje se početkom decembra prošle godine obratilo Juščenku s predlogom da se delatnost Organizacije ukrajinskih nacionalista (OUN) i Ukrajinske ustaničke armije (UPA) proglasi za nacionalno-oslobodilačku borbu ukrajinske nacije, a Bandera za heroja. Predloženo je i da se 14. oktobar, dan osnivanja UPA, proglasi za državni praznik, a veteranima ove vojske da se obezbede beneficije koje imaju Ukrajinci-borci Crvene armije.

Prema ruskim izvorima, Stjepan Bandera rukovodilac OUN, osuđen je 1934. godine na doživotnu robiju za pripremu ubistva ministra unutrašnjih poslova Poljske (u čijem je sastavu tada bila Zapadna Ukrajina). Posle ulaska Nemaca u Poljsku,1939, Bandera je oslobođen i počeo je da sarađuje sa Abverom (nemačkom vojnom obaveštajnom službom). Uz njegovu pomoć formirani su bataljoni za diverzije „Najtingel” i „Roland” koje su činili ukrajinski nacionalisti. U septembru 1941. uhapšen je zbog pokušaja da Ukrajinu proglasi nezavisnom državom, a1942. upućen u specijalno odeljenje logora Zaksenhauzen gde su, u privilegovanom položaju, držani ugledni političari sa okupiranih teritorija. Pošto je oslobođen, 1944, nastavio je da sa teritorije Nemačke rukovodi UP armijomi pomaže pri formiranju esesovskih kaznenih bataljona. Banderovci su učestvovali u kaznenim operacijama na teritoriji bivše Čehoslovačke i Poljske, kao i u zverskim mučenjima hiljada Ukrajinaca.

U posleratnom periodu OUN organizuje borbu protiv sovjetske vlasti, sarađuje sa zapadnim obaveštajnim službama koje imaju za cilj slabljenje SSSR-a. Bandera je otrovan u Minhenu 15. oktobra 1959. godine po naređenju KGB-a. SSSR je sve dok je postojao, negirao svoje učešće u Banderinoj smrti, ali je bivši rukovodilac KGB-a Vladimir Krjučkov 2005. godine izjavio da je „ubistvo Bandere bilo jedno od poslednjih ubistava” koje je organizovala ova organizacija.

Istoričari i javno mnjenje tumače delatnost Stjepana Bandere na različite načine. U Zapadnoj Ukrajini smatraju ga herojem i borcem za oslobođenje domovine od sovjetske i nemačke okupacije, dok ga na Istoku nazivaju izdajnikom, teroristom, kolaboracionistom koji je naređivao da se puca u leđa sovjetskim vojnicima koji su ratovali protiv nacističke Nemačke.

Savet federacije Rusije nazvao je postupak Juščenka „sramnim”. Savezi boraca Poljske, Češke i Slovačke podsećaju na zločine koje su banderovci činili na njihovim teritorijama, a odluku ukrajinskog predsednika nazivaju „provokacijom”. Evropski centar za geopolitičku analizu Poljske i Međunarodni institut novih država pripremaju tužbu Nacionalnom sudu Poljske, kojom se traži da se ukrajinski heroj Bandera proglasi za nacističkog pomagača i osudi za masovna ubistva više od 200 hiljada poljskih građana u periodu od 1941- 1945. godine.

Ljubinka Milinčić