Krize na sve strane

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 6. juna – "Raketna kiša" iz Severne Koreje je novi ekstrem jakog strateškog nevremena koje je zahvatilo svet, čak toliko da ni supersila ne stiže da svuda razapne "kišobrane" za zaštitu sopstvenih interesa i interesa međunarodnog poretka na čijem je čelu. Krize izbijaju na sve strane, pa i na mestima gde se Vašington najviše angažovao i ostvario svoj uticaj, tako da ovdašnji eksperti konstatuju da sticaj istovremenih spoljnih lomova prevazilazi "regulatorsku" moć Amerike.

– Teško je prisetiti se bilo kog drugog momenta modernog doba u kome se Amerika suočavala s tako mnogo spoljnih izazova kao sada – ocenio je predsednik Saveta za spoljne odnose Ričard Has. Ovaj bivši funkcioner administracije Džordža Buša ujedno smatra da će aktuelni šef Bele kuće svom sledbeniku na tom položaju ostaviti u nasleđe "znatno više nereda u svetu, a znatno manje sredstava za njegovo sređivanje".

Ovakva i slična mišljenja prenosi danas "Vašington post", uz napomenu da je prevelikim koncentrisanjem na Irak bez međunarodne podrške, administracija sebi smanjila moć dejstva u novim svetskim krizama. Svaka situacija otežava delovanje u drugoj, smatra uticajni globalista i bivši predsednički (Džimija Kartera) savetnik za nacionalnu bezbednost Zbignjev Bžežinski. Pa nova iskušenja Vašingtona poredi sa žonglerovim, koji mora da istovremeno kontroliše mnogo loptica, pri čemu izmicanje samo jedne od njih može da upropasti celu predstavu.

Aktuelni "žongleraj" Bele kuće izazvao je različita reagovanja. Opozicija i neki evropski saveznici smatraju da je Vašington već nekoliko godina bio previše jednosmeran pa da se zato teško snalazi u višesmernim kretanjima. Funkcioneri administracije tvrde, kako prenosi prestonični dnevnik, da je Amerika upravo ojačala svoje diplomatske pozicije, da sada vodi "znatno agresivniju višestranu diplomatiju nego u prvom Bušovom mandatu", i da se to ispoljava u saradnji sa spoljnim partnerima u rešavanju iranskog i severnokorejskog pitanja. Predsednikov savetnik za nacionalnu bezbednost Stiven Hedli tvrdi da će ta kooperacija uskoro dati konkretan rezultat – oštrom osudom Saveta bezbednosti UN na račun raketnih testova Pjongjanga.

Ali čak i "neokonzervativni jastrebovi", uočava "Post", pokazuju zabrinutost zbog tekućeg kursa američke spoljne politike. Oni bi da se na severnokorejsku provokaciju odgovori "pokazivanjem mišića", to jest – snagom. Urednik "Vikli standarda" Vilijam Kristol zaokružuje niz nevolja: "Severna Koreja ispaljuje rakete, Iran se nuklearizuje, kontrolu u Somaliji su preuzeli radikalni islamisti, stanje se u Iraku ne popravlja, a u Avganistanu se pogoršava."

– Vlada je preokupirana ratom u Iraku pa ne stiže da se istovremeno posveti nizu drugih problema – kaže Moises Naim, urednik magazina "Forin polisi". Hedli priznaje da se "upravo sada aktiviralo mnogo pitanja na internacionalnom frontu", ali ponavlja zvaničnu tezu da je predsednik dao prioritet Iraku zato što je "pobeda tamo od suštinske važnosti za poražavanje terorista i stvaranje nove demokratije koja će biti svetionik za druge zemlje Bliskog istoka".

"Svetionik" nije dovoljan da rasvetli prilično "tamne horizonte" vašingtonske spoljne politike, sugeriše "Post". Duga lista problema nadvija se kao oblak, dodaje, nad završnim godinama Bušove administracije.

Pored već navedenih, kao probleme ističe i – "pogoršavanje odnosa s Rusijom, nova zaoštravanja između Izraelaca i Palestinaca, neizvesnosti posle izbora u Meksiku… Drugi analitičari nove rizike vide i u "levičarskim skretanjima" u Venecueli i Boliviji, jačanju Kine, podozrenju između nuklearnih sila kao što su Indija i Pakistan, pa i u "nedovršenim poslovima na Balkanu".

Niz izazova se izgleda lakše međusobno povezuje nego taktike za reagovanje na njih. Tako je cena barela nafte na njujorškoj berzi juče skočila na rekordnih 75,4 dolara – zbog rastuće napetosti oko Severne Koreje iako ona nije veliki ni izvoznik ni uvoznik tog energenta. Poskupljenje goriva pri tom pojačava utisak da svet postaje sve zapaljiviji i da je već postojeća žarišta sve teže ugasiti, jer se stalno odnekud "doliva ulje na vatru".