Država pomaže beskućnike

Glavna tema dvodnevne konferencije, koja se u organizaciji Ministarstva za kapitalne investicije održava u "Sava centru", jeste odgovor na pitanje kako da bude ostvaren program nacionalne stambene politike u Srbiji. Jer, socijalno ugrožene kategorije stanovništva, pa i pripadnici srednje klase, kako se čulo, uglavnom ne mogu sebi da priušte bankarske kredite.

Pošto je procenjeno da desetine hiljada žitelja Srbije ne mogu da sebi obezbede krov nad glavom, republička vlada će u ovoj i narednoj godini, kako je najavio ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić, izdvojiti oko 150 miliona evra za realizaciju programa stanovanja.

Ilić je podsetio da su se u Srbiji posle ratova na prostoru bivše Jugoslavije nastanile izbeglice i prognana lica, ratni invalidi, samohrane majke i deca bez roditelja, koji nemaju rešeno stambeno pitanje. Osim njima, država mora pomoći Romima i ostalim socijalno ugroženim kategorijama stanovništva da dođu do krova nad glavom.

Kraljevo prednjači

– Zahvaljujući programu UN Habitat, u sedam gradova u Srbiji se grade stanovi koji će biti useljivi naredne godine. Ima mnogo fondova i humanitarnih organizacija koje žele da pomognu. Nadam se da će vlada konačno usvojiti zakon o socijalnom stanovanju. Neophodna je saradnja sa lokalnim samoupravama. Kraljevo, recimo, koje je imalo najviše izbeglica po broju stanovnika, napravilo je značajne pomake u rešavanju njihovog stambenog pitanja – istakao je Ilić i ukazao na probleme koje Beograd ima u prigradskim naseljima. Jedan od najznačajnijih dokumenata Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, prema oceni Slobodana Lalovića, jeste strategija za smanjivanje siromaštva i njegovo svođenje na razumnu meru. Projekat socijalnog stanovanja za mnoge stanovnike Srbije je jedina šansa da dođu do krova nad glavom.

– Kada imamo u vidu kolike su bankarske kamate i kakvi uslovi treba da se ispune onda za ovu grupu stanovništva nema drugog rešenja. Podsetio bih da je sistem koji je Srbija ranije imala prestao da funkcioniše devedesetih godina. Od tada do danas nismo napravili novi sistem koji bi rešavao stambene potrebe. Prelazni period, odnosno "rupa" od 15 godina čitave jedne generacije onemogućila je da dođu do krova nad glavom. Vlada je krenula u tom pravcu da napravi sistem, koji bi građanima ponovo omogućio rešavanje stambenih problema. U okviru toga kao deo ukupnog napora jeste funkcionisanje socijalnog stanovanja. Ti problemi se ne mogu rešavati samo iz Beograda. Sposobna i merodavna lokalna samouprava mora da preuzme deo odgovornosti – objasnio je ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku.

Država mora da se umeša

Nenad Bogdanović, gradonačelnik Beograda, smatra da je rešavanje stambenog pitanja pre svega državni problem i ona nikako ne može biti amnestirana. Suština je u ozbiljnoj decentralizaciji.

– Koji procenat stanovništva može da plati 1.500 ili 2.000 evra kvadrat stambenog prostora u Beogradu? Veoma mali. Zato država mora da se umeša. Postoji mišljenje da su Beogradu stanovi skupi zato što je skupo građevinsko zemljište. To je besmisleno. Mi smo izgradili socijalno neprofitne stanove koji su sličnog kvaliteta kao i ostali i kvadrat je koštao 700–800 evra. Da li država treba da pomaže one koji ostvaruju ekstraprofit? Ako neko zarađuje od 600 do 1.500 evra, po kvadratu, da li je logično da njemu država i dalje pomaže. Tu država treba da se umeša. Druga kategorija je srednja klasa. Ona je siromašna, jer zarađuje u proseku 300 evra. Da li ona može i sa kreditima na 20 godina da kupi stan od 60 kvadrata? Nema šanse. I tu država mora da se umeša – naglasio je Bogdanović dodajući da u treću kategoriju spadaju ljudi koji nemaju nikakve šanse da reše stambeno pitanje.

U Beogradu, prema njegovoj proceni, ima između 40.000 do 50.000 porodica za koje gradonačelnik tvrdi da nikada neće moći da kupe stan. Oni žive u barakama, podrumima, neuslovnim prostorima i nehigijenskim naseljima. Bogdanović očekuje da će država u najkraćem roku stvoriti uslove za rešavanje decenijskog stambenog problema.

Marek Briks, direktor kancelarije UN Habitat u Varšavi, naglasio je da je u formiranju nacionalne politike najvažnije uključivanje lokalne vlasti, privatnog sektora, istraživača i građana. Za pripremu nove stambene politike, po njemu, potrebno je izraditi nacionalnu strategiju usmerenu na neformalna (divlja) naselja, uključujući i romska naselja. Investiciona strategija ne treba da bude u rukama privatnika. Potrebno je razvijati neprofitni sektor stanovanja pod zakup uz podršku javnog budžeta, dodaje on. Briks, podseća da svakako treba održati postojeći stambeni fond.