Tri norme i bar jedna medalja u Londonu

Povoljan bilans dvoboja našeg Partizana sa ruskim šampionom Sibirjakom, svakako da je obradovao mnoge ljubitelje rvanja. Medalje koje su osvojili poslednjih godina Štefanek, Maksimović, Fris, Petković, predstavlja nov početak srpskog rvačkog sporta posle godina stagnacije. Treba imati u vidu i to da se Rvački savez Srbije (RSS) poslednjih godina postao moderna sportska organizacija koja je, bar kada je reč o borilačkim sportovima kod nas, svakako lider.

Novo rukovodstvo s predsednikom Željkom Trajkovićem ima cilj da kroz dobre rezultate povrati ugled koji je naše rvanje imalo. Pred vratima smo nove sezone, u kojoj se od naših majstora stručnjake, koji se trenutno nalaze na pripremama na Kopaoniku, s pravom očekuje najviše.

– Od Igara u Atine 2004. srpsko rvanje počinje da vraća stari ugled. Nakon svih problema koji su nas pratili, od sportskih, ekonomskih i drugih sankcija, došao je oporavak pre svega zahvaljujući mojim prethodnicima Nenadu Laloviću i Modesetu Duliću. Formirali smo dobru reprezentaciju koja je počela da donosi i medalje i na to smo posebno ponosni.

Kako gledate na trijumf Partizana u Ligi šampiona?

– Srećan sam zbog tog istorijskog uspeha. Taj klub ima sjajan potencijal, odličnog direktora Rajka Baltića i na ovaj uspeh moramo da gledamo kao na potpunu afirmaciju srpskog rvačkog sporta.

Šta su sportski ciljevi u ovoj godini?

– Želimo pre svega da kroz kontinuitet donesemo Srbiji što više medalja, da mladi rvači dostignu još viši nivo koji će nam garantovati da 2011. u predolimpijskoj sezoni osvojimo bar tri norme i da se iz Londona vratimo bar s jednom medaljom. Glavni cilj u ovoj godini je da se naši seniori sa evropskog i svetskog prvenstva vrate bar s jednom medaljom, a nadamo se i više.

Srpsko rvanje danas ima nekoliko sjajnih rvača, pre svega Štefaneka, Frisa, Maksimovića i Petkovića.

– Uz ove momke imamo i plejadu drugih kvalitetnih rvača. Ne treba zaboraviti da rvači još od Olimpijade u Los Anđelesu 1984. nisu osvojili olimpijsku medalju, ali mi verujemo da ćemo se iz Londona vratiti uzdignuta čela.

Pogled novih klubova uperen je ka Savezu. Na koji način podstičete sportske sredine i koliko pomažete klubovima?

– Trudimo se da što više oživimo davno zapuštene rvačke centre, da novoj deci damo nadu. Pomažemo i kompletno finansiramo organizaciju svih domaćih turnira od pionira do seniora. Intenzivno radimo na edukovanju stručnih kadrova pogotovo sudijskog i trenerskog. Činimo sve što je u našoj moći da budemo oslonac klubovima.

Koliki je budžet RSS u ovoj godini?

– Zahvalni smo Ministarstvu omladine i sporta na nesebičnoj pomoći, ali mi ulažemo dodatne napore da obezbedimo nova sredstva za funkcionisanje Saveza. Za ovu godinu predviđeno je između 18 i 20 miliona dinara, a za realizaciju plana programa koje smo predvideli biće nam potrebno oko 30 miliona. Manjak novca u našem budžetu pokušaćemo da nadoknadimo time što ćemo ove godine organizovati dva velika šampionata u našoj zemlji – Svetsko veteransko prvenstvo i Svetsko prvenstvo u greplingu. Sklapanjem ugovora s tehničkim organizatorima Partizanom i Radničkim iz Beograda Savezu će pripasti značajna sredstva.

Kako ste uspeli da obezbedite odlazak reprezentacije na pripreme kada se zna da na račun Saveza još nisu „legla” sredstva od države predviđena za ovu godinu?

– Poslednjih godina ključnu pomoć dobijamo od države. Mi koji vodimo Savez treba pre svega domaćinski da se ponašamo. Prošle godine smo dobro radili i merama štednje smo uspeli da sačuvamo deo sredstava s kojima smo praktično „pokrili” pripreme na Kopaoniku.

Nedavno je predsedništvo donelo odluku o isključenju RK Vojvodina zbog neizmirenja obaveza prema Savezu?

– Žao mi je do je do toga moralo da dođe. Vojvodina je izuzetan kolektiv i na njenom čelu je izuzetan sportski radnik Rajko Tešanović koji mi je bio uzor na početku mog novog posla, međutim Vojvodina je pre skoro dve godine, kada je bila domaćin kvalifikacionog olimpijskog turnira, imala obavezu da na račun Saveza uplati 20 posto od ukupno dobijenih sredstava, a ona to do dana današnjeg još nije uradila. To pravilo je ustanovljeno pre nekoliko godina.

Željko Trajković je amaterski radnik u RSS ulaže veliku energiju a njegova ljubav i odanost prema ovom sportu je odavno poznata. Osvajač je bronzane medalje iz Rima (1990), zaslužni sportista Srbije, dugogodišnji predsednik RK Proleter i dugogodišnji reprezentativac i nosilac zlatnog ordena File. Danas smatra da polako dolazi vreme pojedinačnih sportova i da rvači imaju pred sobom otvorenom put koji ih vodi ka uspehu.

D. Todorović