Kako se predao Legija

Vladimir Ilić, oficir Žandarmerije, posvedočio je juče u nastavku suđenja za ubistvo premijera Zorana Đinđića da je Milorad Ulemek Legija uhapšen tako što je iznenada izašao iz svoje kuće na Ceraku i predao se pripadnicima Žandarmerije koji su stajali na ulici ispred kuće. On tvrdi da ne zna gde se Ulemek krio do predaje.

– Oko 20.15 časova dežurni oficir me je obavestio da je Legija izašao iz svoje kuće i izrazio želju da se preda pripadnicima Žandarmerije koji su obezbeđivali njegovu porodicu i kuću. To sam javio generalu Goranu Radosavljeviću i on mi je kazao da odem tamo i dovedem ga u zgradu MUP-a u Ulici kneza Miloša. U 20.30 časova stižem i vidim Legiju, njegovu suprugu i brata kako stoje ispred kuće. Prišao sam i odmah ga prepoznao po tetovaži na ruci i vratu. Imao je dugu kosu do ramena i bradu kao da se nije brijao godinu dana – rekao je svedok opisujući događaj od 2. maja 2004. godine, kada se najtraženiji begunac u Srbiji predao policiji.

On je dodao da je i o tome obavestio generala Radosavljevića. Zatim je Legiju svojim vozilom odvezao u MUP, predao ga generalu i otišao.

Ilić tvrdi da njegova jedinica nije bila angažovana za pretres Ulemekove kuće i da ne zna da li se Ulemek zaista krio u njoj. Objasnio je da je Žandarmerija obezbeđivala Ulemekovu kuću četiri do pet meseci pre njegove predaje, po naredbi tadašnjeg ministra policije Dušana Mihajlovića.

Na pitanje zašto je konsultovao Radosavljevića, ako je znao da je za Ulemekom bila raspisana poternica, Ilić je rekao da to nalažu pravila u Žandarmeriji i da bi bio kažnjen da to nije učinio.

Juče su svedočili i Milan Popović, penzionisani načelnik Odeljenja za suzbijanje imovinskih delikata SUP-a Beograd, i Branko Božić, šef Odeska za suzbijanje delikata na motornim vozilima. Oni su izjavili da su odmah posumnjali da je događaj od 21. februara 2003. godine, kod "Beogradske arene", kada je Dejan Milenković Bagzi vozilom presekao put premijerovoj koloni, bio pokušaj atentata. Ipak, oni nisu objasnili zašto je protiv Milenkovića napisana krivična prijava samo za krađu vozila i falsifikovanje isprava, zbog čega je posle nekoliko dana pušten iz pritvora i ostao nedostupan policiji.

Božić je rekao da je, čim je saznao za događaj, poslao operativce da preuzmu Milenkovića na autoputu. Posle uvida u dokumentaciju za vozilo došlo se do podataka da su isprave falsifikovane, pa je na sugestiju dežurnog tužioca napisana prijava za krađu i falsifikat. On je rekao da mu je bilo čudno to što je Milenković ometao kolonu vladinih vozila i prošao sa takvom prijavom.

Da je ovakav ishod neobičan saglasio se i svedok Popović, koji je kazao da je samo ime Dejana Milenkovića Bagzija u toj situaciji bilo indicija da se radilo o pokušaju atentata. On je kazao da je znao da se Milenković bavio krađom vozila i prodajom droge. Na pitanje zašto nije napisao krivičnu prijavu za pokušaj ubistva, on je rekao:

"Nisam ja ni protiv Arkana podnosio prijavu, a znao sam čime se bavi".