Izjave aktuelnog premijera Vojislava Koštunice koje je davao u proteklih 14 godina, intervjui, ono što je sam napisao i što su drugi pisali o njemu, istoričari dr Nebojša Popović i dr Kosta Nikolić pretočili su u knjigu "Vojislav Koštunica – jedna karijera", u izdanju Komiteta pravnika za ljudska prava. Knjiga je podeljena u dva dela – pre i posle demokratskih promena u oktobru 2000. godine. Recenzenti su istoričari Bojan B. Dimitrijević (nekadašnji savetnik Borisa Tadića, u vreme dok je bio ministar odbrane) i Nikola Samardžić (potpredsednik Liberalno-demokratske partije).

Govoreći o motivima da se prihvate jednog ovakvog poduhvata, dr Popović je rekao da je već šest decenija u toku istorijski proces koji karakteriše kontinuitet totalitarnog društva.

– Da taj proces još traje govori i činjenica da naša politička elita nije spremna da otvori političke arhive i dosijea tajnih službi. Bez toga je nemoguće suočavanje društva sa neposrednom prošlošću i današnjicom, a time i iskorak ka savremenom evropskom društvu. Istovremeno smo želeli da izrazimo dužno poštovanje prema lideru koji je bar zakratko pokušao da naruši taj kontinuitet – Zoranu Đinđiću, objasnio je Popović, uz opasku da su bili svesni svih mogućih negativnih posledica koje im može doneti objavljivanje ove knjige.

– Uvereni smo da će poštovaoci lika i dela dr Vojislava Koštunice insistirati na tumačenju da smo se stavili u službu dnevne politike – kaže Popović.

– Cilj nam je bio da Koštunicu predstavimo kroz njegove sopstvene govore, intervjue i autorske tekstove. Na taj način smo želeli da pokažemo kako je formirana predstava o njemu. U ovoj knjizi se može pročitati ono što je sam Koštunica govorio o sebi, o političkim odnosima, političkim protivnicima, političkim prijateljima, državnom i nacionalnom pitanju. Želeli smo da podsetimo na mnoge njegove kontradiktorne izjave – naglašava Nikolić.

Prema rečima Biljane Kovačević-Vučo, predsednika Jukoma, jedini interes izdavača je da se ne zaborave najbitinije činjenice koje su odredile našu svakidašnjicu.

Ovo je, inače, druga knjiga istog izdavača u ediciji "Protiv zaborava". Prva je, da podsetimo, bila posvećena Aleksandru Tijaniću, generalnom direktoru RTS-a, a kao izvor je korišćen arhivski materijal koji je ustupio nekadašnji šef vladinog Biroa za informisanje Vladimir Beba Popović. Tijanić je zbog ove knjige tužio Biljanu Kovačević-Vučo i Jukom za klevetu i uvredu, ali je sud  odbacio tužbu protiv Jukoma, dok proces protiv Kovačević-Vučo još traje.

Ipak, za razliku od knjige o prvom čoveku RTS-a, koja sadrži samo citate Tijanićevih izjava i novinskih tekstova, u knjizi o aktuelnom srpskom premijeru ima i tumačenja Koštuničinih izjava i okolnosti u kojima su date.

I sami autori ne poriču da knjiga sadrži i lični pečat, odnosno vrednosne sudove o Koštunici. U tom smislu su ga označili kao "čuvara nasleđa" Slobodana Miloševića.

--------------------------------------------------------------------------

Primeri nedoslednosti

Autori su rekli da Koštuničine izjave u knjizi pokazuju koliko je slika koja je o njemu stvarana 2000. godine kada je bio predsednički kandidat tadašnje koalicije DOS i kada je važio za doslednog političara i legalistu, ispravna.

"Lekcija koju je opozicija shvatila i naučila tokom ovog vremena jeste da preduslov uspešne borbe sa jednim autoritativnim poretkom jeste udruživanje opozicije", govorio je Vojislav Koštunica 1992. godine. Iste godine, nešto kasnije, rekao je da je "priča o koalicijama, ’bratstvu i jedinstvu’ opozicije, u velikoj meri maslo režima i njegove policije".

Onda je, januara 1996. godine, promenio mišljenje, pa je tvrdio da "zajednički nastup opozicije treba braniti i spasavati po svaku cenu". A u septembru te godine je kazao da je "nekom u interesu da DSS ugura u koaliciju ’Zajedno’ i pri tom je još razbije".