"Ledolomci" van igre

Kada je u maju izbila "frka" u G17 plus, Miroljub Labus je, podnoseći ostavku na funkciju predsednika stranke, napomenuo da je on "i dalje nosilac liste", te da poslanicima te stranke garantuje sva prava koja imaju na osnovu "ugovora" potpisanog sa njim. Glavni odbor G17 plus je, međutim, brže-bolje na istoj sednici potpuno razvlastio doskorašnjeg šefa i ovlašćenja da raspolaže mandatima (odnosno unapred potpisanim ostavkama) poslanika u Narodnoj skupštini Srbije preneo na potpredsednika Izvršnog odbora Zvonka Obradovića.

Tako onaj ko je, kao nosilac izborne liste na decembarskim izborima 2003. godine, založio svoje ime i reputaciju za G17 plus – sada kao da nema ništa od toga u stranci. Iako je i dalje u stranci i u zemlji.

Sa Bogoljubom Karićem je upravo suprotno. On nije u zemlji (i pitanje je kada će opet biti), ali sasvim sigurno ima i dalje ugled i uticaj u Pokretu snaga Srbije. I on je jednom bio nosilac izborne liste – na izborima za Skupštinu Vojvodine u jesen 2004. godine. Još jedan odsutni "nosilac liste", Vojislav Šešelj, ima sličnu poziciju u svojoj stranci, ali kao i sam Karić izgleda da sve više pada u senku stranačkih prvaka u zemlji. Slobodan Milošević, formalni lider Socijalističke partije Srbije i nosilac izborne liste te stranke, čini se, pao je u zasenak "nižih" lidera mnogo pre nego što je preminuo u pritvoru Haškog tribunala.

Zoran Lončar, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu i član Republičke izborne komisije, objašnjava da nosilac izborne liste može da bude svako ko je podnosiocu izborne liste dao saglasnost da se njegovo ime u tom svojstvu nađe na listi. Znači, to što je neko u zatvoru ili nije u zemlji nije nikakva prepreka da bude nosilac liste. I Bogoljub Karić, ako se i ne vrati iz inostranstva, opet može da bude nosilac liste, naravno ako stranka proceni da će joj to doneti dobar rezultat. (Ovde možda ima smisla podsetiti kako je Republička izborna komisija svojevremeno osujetila pokušaj da se Milošević iz Haga kandiduje za predsednika Srbije – većina u RIK-u je donela odluku da svaki od podnosilaca kandidature mora lično pred članovima komisije da potpiše pristanak na kandidaturu.)

Žarko Obradović, potpredsednik Glavnog odbora SPS-a, ističe da nosilac liste nije jednostavno simbol – on ima veću težinu od bilo kog člana, važan je za prepoznavanje stranke. "Ime nosioca liste znači ime najjačeg čoveka u stranci ili najpopularnijeg, najkompetentnijeg, najmoralnijeg, najobrazovanijeg, pa i najprivlačnijeg po nekom osnovu, jednostavno onoga za koga se procenjuje da može da privuče najviše glasova, onoga ko je u tom trenutku ’najprofitabilniji’ za partiju", kaže Obradović.

U slučaju Obradovićeve stranke, to bi značilo da se sve "naj" koje je nabrojao, vezivalo za ime Slobodana Miloševića.

Savetnik za političke strategije i komunikaciju Ana Bovan, iz konsultantske kuće "Bovan konsalting", kaže da je nosilac liste – simbol, poruka biračima sažeta u dve reči: imenu i prezimenu.

– On je personifikacija programa i ideja za koje se stranka zalaže. S obzirom na to da su drugi elementi razlikovanja partija biračima nepoznati ili nerazumljivi, kao što su liste kandidata ili programi, a znajući da smo tradicionalan i konzervativan narod koji zahteva harizmatične lidere, vođa stranke je ono sa čime se najlakše identifikuju i o čemu grade stavove – ističe Bovan.

Nije mnogo drugačije ni u svetu, dodaje ona, iako na zapadu stranački lideri i nosioci lista imaju daleko veću smenjivost i kraće mandate.

– Jači efekat ima nosilac liste – lider stranke koji je već duže poznat u javnosti, vešto i često komunicira (Šešelj, Milošević, Karić), a kraći ima onaj kojem su neki od tih atributa pridodati i građeni zarad jednokratne upotrebe (Labus). Ali, pošto naša osobina kratkog pamćenja omogućuje da se politička klima preokrene više puta tokom nekoliko godina i da se stari nosioci relativiziraju, neki nosioci više ne emituju iste poruke koje su nosili na prethodnim izborima (Labus, Šešelj, Milošević) – kaže Ana Bovan.

Kada je Labus onako značajno napomenuo da je i dalje nosilac liste, činilo se da to i danas nešto znači. Ivana Grbić, portparol G17 plus, kaže da nosilac liste "daje težinu listi, daje joj svoj ugled, svojim imenom podseća građane ko stoji uz tu listu, ali tehnički i pravno i nema neku težinu". To što je Miroljub Labus i dalje član stranke i nosilac liste pravno nema nikakvo dejstvo, kaže ona.

Međutim, sudeći po tome kako je za parlamentarne izbore 2003. godine Boris Tadić, tada ministar vojni SCG, shvatao svoju ulogu nosioca izborne liste Demokratske stranke, činilo se da je to bilo nešto mnogo važno. U intervjuu listu "Blic", u novembru 2003. godine, rekao je: "Moj uslov da budem nosilac izborne liste DS-a bio je da na njoj nema imena koja su sama po sebi sporna. Izborna lista ne sme da opterećuje njenog nosioca, već treba da podstiče kampanju". Napomenuo je još, između ostalog, da na tim izborima ima "ulogu ledolomca" i da "vuče stranačku mašineriju". Bilo je to u vreme previranja u DS-u posle ubistva Zorana Đinđića, nedugo pošto su opštinski odbori stranke Zoranu Živkoviću, tada još premijeru Srbije, praktično "izvukli" iz ruku funkciju nosioca liste, koju je dobio po odluci Glavnog odbora. Tadić je kasnije pobedio na izborima za predsednika stranke.

Ranije, u decembru 2000. godine, predsednik SRJ Vojislav Koštunica je bio pozvan da opet stane na čelo liste DOS-a – kako bi se obezbedio uspeh na izborima za Narodnu skupštinu Srbije. Njegova Demokratska stranka Srbije je tada osvojila najviše mandata (45), ali su joj svi kasnije oduzeti. Kritikujući rad DOS-a, Koštunica je u leto 2001. godine pričao o neispunjenim uslovima koje je postavio DOS-u (između ostalog, uslov je bio i promena republičkog ustava) da bi se primio uloge nosioca liste i istakao da se oseća prevarenim.

Zbog potrebe stranaka za jakim imenom na čelu izborne liste, nosioci lista su obično u prilici da postavljaju razne uslove u zamenu za svoj pristanak. Smatrajući prekom potrebom (tako se bar činilo te 2003. godine) da se ime haškog pritvorenika Slobodana Miloševića nađe na čelu liste SPS-a, socijalisti su prilično dugo s njim pregovarali oko uslova i on je na kraju dao saglasnost da bude nosilac liste, ali su se na listi našli i "njegovi ljudi" koje je rukovodstvo SPS-a u zemlji htelo da izbegne.