Država teško dreši kesu

Kragujevac – Štamparija „Grafopromet“, zaštitna radionica za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, prvog februara će proslaviti dve decenije postojanja, i to kao prvo preduzeće ovog tipa u Srbija čiji je stopostotni vlasnik država. Razloga za slavlje ima dosta, budući da firma već sedam godina posluje pozitivno, ali ovaj nemali jubilej, međutim, prate i brojni problemi.

Naime, iako je „Grafopromet“ od devetog aprila prošle godine postao prva podržavljena zaštitna radionica u Srbiji, i neka vrsta „pilot projekta“ u oblasti socijalizacije osoba sa telesnim i mentalnim oštećenjima, broj državnih preduzeća koja žele da sarađuju sa ovom firmom je nedovoljan da se uposle svi kapaciteti i obezbedi posao za 24 radnika.

– I nama i javnim preduzećima osnivač je isti – država Srbija. Međutim, odziv javnih preduzeća je slab, i pored toga što Zakon o javnim nabavkama daje mogućnost da se poslovi sa zaštitnim radionicama sklapaju putem direktne pogodbe, bez javnog konkursa. Ona se pre odlučuju za poslovanje sa „proverenim“ partnerima, a osnovni razlog je što zbog broja osoba sa invaliditetom koje moramo da zaposlimo ne možemo da ponudimo konkurentniju cenu – kaže za „Politiku“ direktorka „Grafoprometa“ Žaklina Stanković.

Prema novom Zakonu o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, svaka zaštitna radionica u Srbiji je dužna da u radnom odnosu ima 50 odsto lica sa telesnim ili mentalnim nedostacima. To, kako objašnjava naša sagovornica, podiže cenu usluga, pa je „Grafopromet“, iako poseduje dobar kvalitet usluga, često u situaciji da odustane od ponude.

Sredstva koja po zaposlenoj osobi sa invaliditetom daje država, kao vid subvencije zaštitnim radionicama, takođe su skromna, smatra komercijalista „Grafoprometa“ Gorica Đorović.

– Po svakom zaposlenom država daje 50 odsto od prosečne republičke plate. To često nije dovoljno ni za neto platu, a kamoli za nešto više. To više moramo sami da zaradimo – ističe Đorovićeva.

„Grafopromet“ je osnovan prvog februara 1990, a do sada je kroz ovo preduzeće prošlo na desetine osoba sa telesnim ili mentalnim oštećenjima. Njih 13 je u ovoj firmi steklo i penziju.

Budući da su radili u neadekvatnom prostoru, prvi sledeći korak „Grafoprometa“ je rekonstrukcija 460 metara kvadratnih proizvodnih hala u staroj industrijskoj zoni, koje se nalaze u vlasništvu ove zaštitne radionice. I za to će, međutim, biti potrebna pomoć države.