Evropski fudbal pred bankrotom

Evropski fudbal je pred bankrotom ako se ne ostvari finansijska disciplina u svim vidovima poslovanja, zaključak je iscrpnog istraživanja koga je sprovela Evropska fudbalska federacija.

Izveštaj UEFA obuhvatio je čak 650 klubova i prvi pokazatelji su više nego upozoravajući: polovina najvećih klubova gubi novac, a čak 20 odsto ima ogromne deficite (donja granica minusne sume je 20 odsto od godišnjih prihoda).

I dalje: trećina klubova troši 70 odsto zarađenog na transfere i plate. Sve ovo nateralo je evropsku kuću fudbala da upali „crveno svetlo”. Istine radi ono je treperilo, sa manjim ili većim intezitetom, kroz celu 2009.

Fudbalska piramidalna shema

Mišel Platini, predsednik UEFA, najavio je program „finansijski fer plej” najavljujući da će kazne za gubitaše u sezoni 2013/14 podrazumevati isključenja i iz Lige šampiona i iz Lige Evrope. Pre ovoga UEFA je formirala devetočlano nezavisno ekspertsko telo (bivši belgijski premijer, zamenik guvernera Banke Engleska, akademici, itd.) zaduženo za praćenje novčanih tokova klubova.

Naravno, ništa se nije dogodilo preko noći, svetska ekonomska kriza samo je ogolila dosadašnju praksu. Kao i u većini ostalih privrednih grana uziman je kredit za kreditom, ne misleći na to da na kraju uvek neko podvuče „crtu”: u potrazi za brzim uspehom korišćena su sva sredstva. Ugovori, transferi i nedeljna, mesečna ili godišnja primanja neposrednih proizvođača otišla su u nebo, bez razložnog ekonomskog opravdanja. I krug se vremenom polako zatvarao, kriza je bila nedostajuća kap na kritičnu masu.

(/slika2)Tako je u poslednjoj deceniji stvorena paradoksalna situacija: ukupni prihodi klubova porasli su za 10 odsto, ali je i rast cena (11,5 %) i plata (18 %), plus vraćanje pozajmljenog na drugoj strani, „pojeo” većinu profita. I polako je počela da se stvara neka vrsta piramidalne sheme za koju svi znamo kako se završava.

A u avgustu 2009. čuveni list „Forbs” je u svom tradicionalnom istraživanju objavio da je prosečna vrednost 25 najbogatijih klubova „Starog kontinenta” 424.000.000 evra ili osam odsto više u odnosu na 2008. Pet ekipa (Mančester junajted, Real, Arsenal, Bajern, Liverpul) nadmašilo je milijardu dolara (771.000.000 evra), a od svetskih liga jedino je američka NFL sa 19 timova milijardera uspešnija. Prosečan profit „velikih 25” iznosio je 30.000.000 evra ili 20 odsto više nego prethodne sezone.

Najveći klubovi su se, iako se stvari od slučaja do slučaju ipak razlikuju, uljuljkivali visokim višegodišnjim ugovorima sa tv – mrežama (godišnje Premijer ligaši podele 2.076.000.000 evra dobijenih od BSkajB i Sentante, i sl.) i sponzorima.

Problem u fudbalskoj Evropi je i što zakoni ne dozvoljavaju ograničavanje plata, tzv. „seleri kep” koji postoji u američkom profesionalnom sportu.

Plate kao generator krize

UEFA sada pokušava da na mala vrata uvede limit. Formula za to bi verovatno ovako izgledala: ako je ukupan iznos za plate 80 odsto, a ostatak odlazi za razne takse, troškove putovanja i ostalo, onda ako se ovo drugo poveća, „zahvatalo” bi se iz prve gomile. Zvuči logično, da li je i u praksi moguće znaće se veoma brzo, jer je baš dogorelo do nokata. I činjenica je da su ničim izazvana enormna primanja sigurno jedan od generatora krize.

Neki klubovi su u bogatim novim vlasnicima trenutno pronašli slamku spasa. Najupečatljiviji primer je Mančester siti, gde šeik Mansur ličnim sredstvima šminka negativnu razliku pošto su tradicionalni izvori prihoda poput zarade na dan utakmice, medija i reklama iznosili u 2009. 57.000.000 evra, a izdaci za lične dohotke zaposlenih 86.000.000 evra.

Ali i Malkom Glejzer u Mančester junajtedu ili dvojac američkih milijardera u sastavu Hiks – Žilet u Liverpulu nisu siromasi, pa ipak oba kluba su, pritisnuta dugovima, pred pucanjem: omča oko vrata „crvenih đavola” je 821.000.000, a „crvenih” 237.000.000 evra!

UEFA je najavila da će u bici za dugoročnu stabilnost praviti razliku između onih koji su se zadužili kod banaka zbog izgradnje novih stadiona ili ulaganja u fudbalske akademije mladih i onih koji prave gubitke zbog neisplaćenih obaveza prema drugim klubovima ili kasne u isplatama zaposlenima.

Borba da se uspostave jasna pravila ponašanja i da se živi od onoga što se zaradi je počela. Da li ipak kasno, pa, odgovor ako nije u 2010, sigurno je u 2011. A ko preživi, pričaće...

Ratko Pavlović