Saveznici razočarali Obamu

Od poraza talibana, krajem 2001. godine, međunarodna zajednica je na razne načine prisutna u Avganistanu. Ujedinjene nacije brinu o međunarodnoj civilnoj pomoći režimu u Kabulu, NATO komanduje vojnim operacijama protiv pobunjenika.

Uoči londonske konferencije posvećene Avganistanu naširoko se procenjuje i analizira kakvi će biti novi međunarodni potezi u Hindukušu. Iako organizator konferencije, Velika Britanija, pokušava da u prvi plan „progura“ dogovor o civilnoj pomoći Avganistanu i prikupljanje potrebnog novca za ove akcije – između ostalog govori se i o mirnom „razoružavanju“ umerenih talibana i njihovom uključenju u normalan civilni život – utisak je da ključna vojna pitanja, i ovoga puta, traže odgovore. Posebno zbog nejasnih posledica nove strategije SAD i američkih saveznika koja predviđa osetno povećanje broja vojnika u Avganistanu kako bi se već „sutra“ – 2014. ili 2015. godine – pokrenulo njihovo povlačenje.

Kada je krajem prošle godine predsednik SAD Barak Obama obelodanio novu, dvostruku strategiju u Avganistanu, istovremeno delovanje na vojnom i civilnom koloseku, šef Bele kuće najavio je osetno povećanje broja američkih vojnika. Obama je tada obećao da će u Avganistan poslati još 30.000 Amerikanaca u uniformi.

Istovremeno je, međutim, iz Vašingtona poslata poruka saveznicima da se od njih takođe očekuje „žrtva“ – najmanje deset hiljada novih vojnika za Avganistan. Utisak je, u samo predvečerje londonske konferencije, da su saveznici razočarali Obamu. Prema dosadašnjim najavama iz prestonica država koje imaju vojnike u sastavu misije Isaf (pod komandom NATO) u Avganistanu SAD će ostati kratkih rukava. Od ukupno 42 države u misiji Isaf – ne računajući SAD – tek nekoliko njih spremno je da malo poveća broj svojih vojnika u Avganistanu.

Posle Obamine poruke prvi su reagovali Britanci, premijer Gordon Braun poručio je da će za 500 povećati broj vojnika – na ukupno 10.000. Slično je reagovalo još nekoliko država: Italija je najavila slanje dodatnih hiljadu vojnika, Španija 500, Poljska dve hiljade, Nemačka 850. Gruzija je saopštila da bi svoju misiju mogla da poveća sa 175 na hiljadu vojnika, Južna Koreja – trenutno nije članica Isafa – mogla bi da pomogne sa 500 vojnika...

I tu bi nekako bio i kraj priče o jačanju međunarodnih snaga u Avganistanu. Neke vojno moćne države, poput Turske (1.755 vojnika), Kanade (2.830 vojnika) i Francuske (3.750 vojnika), odbacile su mogućnost da pošalju pojačanja u Avganistan. Za Amerikance je još neprijatnija činjenica da su pojedine zemlje, poput Kanade i Holandije, najavile da će 2011. godine povući svoje trupe iz Avganistana. SAD sada pokušavaju da barem odlože – kada već ne mogu da spreče – odlazak kanadskih i holandskih vojnika.

U takvoj situaciji SAD jedino mogu da pojačaju pritisak na saveznike kako bi misija Isaf u Avganistanu imala dovoljan broj vojnika za predstojeće akcije protiv talibana. Utisak je, međutim, da Amerikanci na taj način neće nešto ozbiljnije postići i da će, ukoliko zaista žele vojne uspehe u Avganistanu, morati da se ponajviše pouzdaju u svoje trupe.

Pojedine države, poput Nemačke, već imaju i pripremljenu „odbranu“ od američkih pritisaka da u Avganistan pošalju nove hiljade vojnika. Zvanični Berlin saopštio je, naime, da će znatno povećati svoju novčanu pomoć za civilne misije u Avganistanu – sa 220 miliona na 430 miliona evra. Ostaje, međutim, pitanje koliko će ovo povećanje biti Nemačkoj dovoljno „iskupljenje“ kod saveznika s druge strane Atlantika.