Pare za talibane, trupe za Karzaija

Prema izveštajima agencija
U Londonu, na međunarodnoj konferenciji, Avganistanu je obećana pomoć od 140 miliona dolara za realizaciju programa „nacionalne reintegracije i pomirenja“. Ovaj novac, prevedeno na razumljiviji jezik, biće utrošen za podsticanje umerenih talibana da odustanu od nasilja, odlože oružje i vrate se u normalan civilni život.

Pomenutih 140 miliona dolara za 2010. godinu, pojasnio je domaćin konferencije, britanski šef diplomatije Dejvid Miliband, tek su početak pomoći Avganistanu kako bi ova zemlja stala na noge i počela život u miru. Pomenutom odlukom međunarodna zajednica potpuno je izašla u susret predsedniku Hamidu Karzaiju koji već izvesno vreme traži da se s talibanima – barem onim umerenim – otvore pregovori.

Karzai je u Londonu najavio da će njegova vlada osnovati nacionalni savet za mir, pomirenje i reintegraciju koji će, zapravo, pružiti talibanima ruku pomirenja. Nešto ranije iz Kabula je stigla procena da bi za uspešno delovanje pomenutog fonda trebalo u naredne tri godine obezbediti milijardu dolara. Zanimljivo je podsetiti da je jednom ranije – 1987. godine – jedna slična akcija u Avganistanu dala sasvim dobre rezultate. Tada je, naime, oko 60.000 pobunjenika mudžahedina prihvatilo poziv vlasti u Kabulu i priključilo se vladinim trupama.

Utisak je da bi konferencija u Londonu mogla biti upamćena ne samo po davanju zelenog svetla za pomirenje s talibanima. Prvi put Zapad je jednoglasno usvojio zajedničku strategiju za delovanje u Avganistanu. Ovaj svojevrsni međunarodni „recept“ ima dva koloseka delovanja: pare za talibane i trupe za Karzaija.

Osim prikupljanja novaca za „razoružavanja“ umerenih talibana u Londonu je potvrđeno da će međunarodne snage u Avganistanu dobiti ozbiljna pojačanja kako bi što uspešnije ratovale s pobunjenicima. Prvobitno je bilo planirano da međunarodne snage (Isaf) – trenutno broje nešto više od 70.000 vojnika – dobiju dodatnih 30.000 američkih i još deset hiljada vojnika iz drugih država članica NATO-a. Zbog oklevanja nekoliko važnih članica NATO-a, u ovom trenutku je veliki znak pitanja koliko će dodatnih vojnika zapravo i biti poslato u Avganistan.

To, smatraju vojni analitičari, zapravo i nije presudno. Među njima preovlađuje zaključak da Zapad apsolutno ne može da računa na potpunu pobedu nad talibanima i da je, zapravo, jedini spas u uspešnom sprovođenju oba dela nove zapadne strategije: i vojnom i civilnom.

U slučaju da se tako nešto dogodi, mogla bi se otvoriti i svojevrsna „kladionica“ s nagradnim pitanjem – kada će strane trupe napustiti Avganistan. U ovom trenutku čini se da je najveći optimista predsednik Karzai koji kaže da bi, uz redovan priliv novca iz inostranstva, strani vojnici mogli da krenu kući 2014. godine.

Ž. R.