Davos: svet sustižu novi rizici

Prema izveštajima agencija
Davos – Zabrinjavajuća nesloga svetskih lidera o ključnim globalnim problemima današnjice, od borbe protiv pregrevanja planete do reformi banaka, i rastuća zebnja od mogućeg bankrota čitavih država – glavne su teme jučerašnjih debata u Davosu na 40. samitu Svetskog ekonomskog foruma.

„Grčka će, ako bude potrebno, pustiti krv da realizuje domaće privredne reforme i obnovi poljuljani kredibilitet na međunarodnoj sceni. Ipak, Grčka je danas žrtva spekulativnog udara: nije to samo finansijski pritisak na Grčku već je to udar spoljnih faktora i interesa na celokupnu evrozonu”, upozorio je grčki premijer Jorgos Papandreu tokom žučne debate o stanju grčke ekonomije i finansijskoj budućnosti evrozone u Davosu. Papandreu je kasnije odbio da pojasni koje je to „spoljne faktore” imao na umu. Mešoviti hor evropskih zvaničnika u Davosu oprečno se izjašnjavao o eventualnoj pomoći EU Grčkoj tokom ove godine kada zvanična Atina odnekuda treba da nabavi 54 milijarde dolara za otplatu prispelih dugova. Britanski kancelar Alister Darling odbacio je svaku pomisao da bi London mogao da pritekne u pomoć Grčkoj. Žoakim Almunija, evropski komesar za monetarnu politiku, svečano je najavio da EU neće Atinu ostaviti na cedilu i da nema šanse da Grčka ne izmiri svoje finansijske obaveze na vreme.

U teškim finansijskim problemima Grčka nije usamljena, sličnim nedaćama izložene su na primer i Španija i Portugalija, ali i druge države, „ne bi bilo zgoreg da se, na primer, SAD i Velika Britanija trezveno suoče sa sopstvenim enormnim i stalno narastajućim budžetskim deficitima”, upozorio je lord Livin, predsednik „Lojda” juče u Davosu.

U međuvremenu, prevaga koju svetski lideri danas poklanjaju rešavanju domaćih ili regionalnih tema izazvala je oštru kritiku šest državnika – koji su učestvovali u debati o budućnosti globalnih finansija i klimatskim promenama.

„Svetski lideri ne slažu se danas o borbi protiv klimatskih promena, novim pravilima globalne trgovine, merama za stabilizaciju međunarodnog finansijskog sistema... obuzeti borbom za zaštitu nacionalnih interesa u vremenima krize, lideri neretko zanemaruju svet kao celinu – bez uvažavanja interesa onih – često daleko manje privilegovanih – svet neće lako izaći iz današnje krize”, upozorio je Stefan Harper, premijer Kanade.

Opsednutost domaćim problemima danas nedri nove rizike za svet kao celinu, smatra profesor Klaus Švab, osnivač i izvršni direktor Svetskog ekonomskog foruma.

„Nadajmo se da države neće biti sapete domaćim temama u tolikoj meri da prenebregnu neophodni značaj globalnog upravljanja. Preti rizik da 2010. postane godina socijalnih kriza, nakon finansijske krize 2008. i ekonomske krize 2009. godine...” naglasio je Švab.

Profil novog liderstva sveta je osnovna tema debata ove godine u Davosu: „Pitanje je da li je SAD u stvari oslabljena sila isuviše okrenuta domaćim temama i, ako je tako, koja grupa bi mogla da se nametne na globalnoj sceni” , procenio je juče londonski „Fajnenšel tajms”.

Veliko je pitanje da li Kina, Indija i Brazil mogu da povedu napredak svetske privrede, bez istovremenog oporavka zemalja u razvoju, ocenio je bivši predsednik Meksika Ernesto Zediljo, danas predavač na američkom Jejlu.

Globalna ekonomska kriza nametnula je hitnu potrebu za temeljnom promenom mehanizama donošenja odluka međunarodnih institucija, naglasio je Li Mijung Bak, predsednik Južne Koreje, ovogodišnjeg domaćina samita G-20 – inače prvog koji će biti održan izvan teritorije okteta najrazvijenijih država sveta.

„Svet danas nije u stanju da se ujedini ni u borbi protiv klimatskih promena, a i kako bi kada su mu na raspolaganju instrumenti skovani još 1945. godine. Novoj eri potrebni su novi instrumenti međunarodne saradnje”, naglasio je predsednik Meksika Felipe Kalderon, inače domaćin sledećeg međunarodne konferencije o klimatskim promenama krajem godine.

T. Vujić