Holivudska vakcina

Da bi vam „zvezde” pokazale naklonost potrebno je da vas strefi nesreća koja prevazilazi šokantne prizore iz njihovih filmova i spotova – komentarišu cinici nedavni nastup mnoštva blistavih svetskih umetnika u prilog postradalima od zemljotresa na Haitiju. Ali, taj humanitarni spektakl zaslužuje svekolika priznanja, a ne zajedljivost, za iskazanu vanrednu mobilizacijsku moć u pružanju pomoći unesrećenima. „Nada za Haiti sada”, mogla se, ujedno, doživeti i kao scensko oblikovanje „karike koja nedostaje” u savremenoj evoluciji. Kao – vanredno blagotvorna veza među krajnostima, kao što su moć i nemoć, bogatstvo i siromaštvo, slava i zanemarenost…

Kad su egocentričnosti i ekscentričnosti iz „fabrike snova” mogle da se združe u akciji iz koje korist (više od 60 miliona dolara u telefonskim pozivima, plus prihod od internetske prodaje snimka spektakla kao hita) ide drugima (Haićanima), zar sličnu spremnost ne bi mogli da ispolje i oni kojima je u opisu radnog mesta – timsko delovanje u opštem interesu, pogotovu kad je on pretrpeo katastrofalno razaranje? Ne možete nas porediti s „likovima” kakvi su Džordž Kluni, Bono, Brus Springstin, Madona, Džulija Roberts, Rijana, Hali Beri, Šakira, Stiven Spilberg, Denzel Vošington i ostali iz „sazvežđa” za pomoć Haitiju – odgovoriće, mahom, funkcioneri od kojih podanici očekuju poteze za ublažavanje ekonomske krize, čija su produžena dejstva odnela, direktno i posredno, više života od bilo kog jednostrukog, ma koliko katastrofalnog, udara.

Poređenje je, ipak, mogućno. Političari su na malim ekranima i u najgledanijim emisijama, bar isto onoliko koliko i glumci i pevači, ali ipak prilično retko postaju ljubimci masa. Takav nesklad lideri i činovnici uglavnom objašnjavaju „prirodom svog posla”, to jest da su „izabrani da bi donosili i nepopularne odluke”.

Problem je, čini se, složeniji. Najnovija akcija „zvezda” uspela je na način koji često nedostaje političarima. Pokrenuta je, u vanrednoj situaciji, s jasno određenim ciljem, koji je čak i premašen u sadejstvu vrhunskih majstora raznovrsne komunikacije i mase željne da iskažu saosećajnost, pri čemu su „izvođači radova” odabrani po profesionalnom kriterijumu i humanitarnoj sklonosti, a ne po političkoj i liniji „ja tebi, ti meni”.

Događaji – ankete, demonstracije i izbori – širom sveta pokazuju da su građani najnezadovoljniji baš izostankom tih kvaliteta na političkom i ekonomskom polju. Često, kažu, nema ni jasnog cilja ni tima doraslog iskušenjima, pošto se na rukovodeće položaje isturaju i kadrovi koji su doprineli izbijanju krize ili oni koji su se istakli samo kao stranački finansijeri.

Istraživanje je i u SAD pokazalo da je do kritične tačke naraslo nepoverenje u institucije. Čak 70 odsto ispitanika televizije En-Bi-Si i dnevnika „Volstrit džornal” reklo je da „vlasti ne rade dobro”, a 58 procenata je ocenilo da se njihova zemlja „kreće u pogrešnom pravcu”. Izuzetak je, ipak, predsednik Barak Obama, koji uživa natpolovičnu podršku (52 odsto), pa mu je tim lakše bilo da u poruci naciji osudi strančarenje u kome se ne vodi dovoljno računa o građanima, što onda „povećava nepoverenje u vladu”. A i sebi je prebacio – da (iako vrstan retoričar) nije bio dovoljno jasan u objašnjavanju strategije.

Još su veće nejasnoće kod slabijih oratora i slabijih sistema. Malo ko „običan” može da razume, izgleda, referate po kojima se već izlazi iz privredne recesije ali da će nezaposlenost još rasti i da su neophodna nova odricanja srednjih i nižih slojeva, dok se prihodi višeg staleža povećavaju, a tako i socijalne razlike.

Ni na globalnom planu stanje nije bolje. Na primer, niz zemalja šalje zahteve za obustavu isporuka vakcine protiv „novog gripa”, jer je slab odziv za njeno ubrizgavanje, a i bolest se nije rasplamsala onoliko koliko se službeno predviđalo. Sa raznih strana se upućuju primedbe i Svetskoj zdravstvenoj organizaciji – da je pandemiju proglasila „olako” i možda pod uticajem farmaceutskih giganata, što ona poriče.

Bolje bi prošlo ušpricavanje najnovije holivudske „vakcine”. Koktela atraktivnosti i uverljivosti.

Posle niza izneverenih izbornih obećanja i usred sistemske krize, građani imaju još manje razloga da automatski veruju savetima odozgo. Preispitivanjima podleže i uvaženo geslo demokratskih i tržišnih uređenja – „jednakost mogućnosti”, proizlazi iz napisa tandema autora u londonskom „Gardijanu”. Konstatuju, uz ostalo, da je upravo nedelikatnom primenom tog principa došlo do rekordnog uvećanja – nejednakosti. „Od globalizacije šansi došli smo do globalizacije problema”, ocenio je Klaus Švab, osnivač i izvršni direktor Svetskog ekonomskog foruma u Davosu. Zalažući se za nove oblike međunarodne saradnje, on je u madridskom „Paisu” u uzroke krize ubrojao i „negiranje neprijatnih istina”, a u metode za izlazak iz nje i „unapređenje pravičnosti”.

U vanrednim izazovima, kakvi su sada, „ubiće nas politika koja funkcioniše kao da je situacija redovna”, upozorava uticajni kolumnista „Njujork tajmsa” Tomas Fridman. Kao da i on preporučuje liderima da prime pomenutu holivudsku „vakcinu”: protiv pandemije „virusa” NAZAD – nedostatka atraktivnosti za antikriznu delotvornost.