Volim da nerviram mačo tipove

Od sedamdesetih godina, kada sam kao tinejdžer prvi put otišao u Las Vegas, pa do danas ništa se nije promenilo u kockarnicama – isti staromodni, mračni i depresivni stolovi i aparati. Kazinima je očajnički trebao redizajn, kaže Karim Rašid, jedan od najpoznatijih svetskih dizajnera, u razgovoru za „Politiku” putem mejla. Njegov novi rulet za  srpskog organizatora igara na sreću „Mocart” upravo je  predstavljen na Međunarodnom sajmu igara na sreću u Londonu.  

Karim Rašid (49) proslavio se praktičnim dizajnom jednostavnih linija i jarkih boja. Kreira sve, od sudova, preko odeće, do enterijera. Šta god da stvara, to mora biti moderno, u skladu s vremenom u kome žive savremeni ljudi koji ne robuju nepotrebnim detaljima. Iza njega je više od 3.000 proizvoda i 300 nagrada. Živi u Njujorku sa suprugom Ivanom Purić (29), hemijskim inžinjerom, koju je pre nekoliko godina upoznao na jednoj žurki u Beogradu. Na njoj je od glave do pete bio obučen u roze, koja mu je pored bele omiljena boja.

Kreirao sam rulete u raznim bojama, ali smo na sajmu u Londonu prikazali baš onaj roze kako bismo ostavili jak utisak i nervirali kupce konzervativnih mačo mašina za kockanje.

Koje oblasti dizajna su za Vas najkreativnije?

One koje još nisu iscrpljene. Industrija nameštaja jeste iscrpljena. Kao što kaže Terens Konran, „ima više dizajnera nego stolica”. Zato mene privlače enterijer aviona i bolnica, radijatori, toplomeri, oprema za teretane.

A u kojim oblastima imate najmanje šanse da se pokažete?

U industriji visokih tehnologija. Pogledajte mobilne telefone. Svi su slični. I kompanije ne žele ništa da menjaju. Osim toga, dizajneru ostave da samo „obuče” proizvod. Ja sam oduvek želeo da odlučujem o sastavu proizvoda.

I da li Vam je to neko dozvolio?

Da, dizajnirao sam mobilne telefone u obliku ručnog sata, neuništive telefone od gume, kao i telefone od kartona koji se bacaju posle šest meseci bez i najmanje griže savesti.

Da li je moderan dizajn moderan samo u smislu linija i boja ili je komfor njegov imperativ?

(/slika2)Savremeni dizajn čini život boljim i komfor je njegov neodvojiv deo. Nije sve u formi. Umoran sam od toga da se ljudi plaše da uđu u svoje novo, „dizajnirano” kupatilo puno opasnih oštrih ivica. To nema veze sa savremenim dizajnom.

Vaš moto su praktičnost i udobnost bez suvišnih detalja. Koje stvari su prevaziđene, ali i dalje u masovnoj upotrebi?

Modna industrija je katastrofa. Mislim na helanke, kravate, mašne, šešire, visoke potpetice, ručne torbe.

Koje Vi materijale koristite?

Najlon, otporan na vatru, mrlje. To je „pametan” materijal. Tu su i reciklirani i prirodni materijali kao što su vuna, pamuk, lan. Kupujem garderobu od vune koja se ne gužva i te stvari nosim na putovanjima.

Pošto je kod Vas sve najmodernije, da li ste knjige zamenili kindlom?

Kindl može, ali samo ako je u boji. Žao mi je, ja sam jako vizuelan, i uvek mi treba boja. Retko čitam knjige osim ako i one nisu pune slika. „Njujork tajms” čitam svakog jutra onlajn na mom laptopu. Takođe sva svoja istraživanja radim onlajn.

Dizajnirali ste flašicu za bebe koja sama greje mleko. Još nešto ovako praktično?

Upravo sam završio saksiju koja sama zaliva cveće.

Jesu li Vaši proizvodi ekološki?

Naravno. Korpe za otpatke koje sam dizajnirao 1995. sada se prave od organske plastike. Mojih 50 poslednjih proizvoda za interijer su „zeleni”.

Koliko je Beograd daleko od dizajna koji Vi zagovarate?

Nevolja je što na vaše tržište retko dolazi nameštaj koji je i kvalitetan i pristupačan. A kada je o modi reč, bolje je da je ne komentarišem jer se srpski muškarci oblače isuviše konzervativno. Žene su već malo otvorenije.