Grčka bira Papuljasa

U sredu, grčki Parlament bira predsednika zemlje. Praktično, reč je o reizboru dosadašnjeg predsednika, 80-godišnjeg Karolosa Papuljasa, koji je na čelu nacije punih pet godina i koji je jedini kandidat za ovu funkciju.

Prema grčkom ustavu, predsednika bira 300 članova Parlamenta i za pobedu u prvom krugu potrebno je da ga izglasa 200 poslanika. S obzirom na to da su dve vodeće političke partije, vladajući PASOK i opoziciona Nova demokratija, već podržale kandidaturu iskusnog političara koji uživa nepodeljene simpatije nacije i poštovanje ostalih partija, očekuje se da će samo zbrajanjem njihovih glasova, Papuljas imati obezbeđenih 251 – „ za”.

Pre nekoliko dana, predlažući njegovu kandidaturu, premijer Jorgos Papandreu istakao je da je čast ponovo predložiti Papuljasa na mesto predsednika. Sa izborom se složila i opoziciona Nova demokratija, pa se očekuje da će glasanje u Parlamenti proteći glatko.

Ipak, podsetimo da se samo pre nekoliko meseci u jeku političke borbe između Papandreua i tadašnjeg premijera Kostasa Karamanlisa upravo predsednik Papuljas našao u nezavidnom položaju i između dve vatre. Naime, Jorgos Papandreu koji je tada bio u opoziciji pretio je da će ukoliko ne budu raspisani prevremeni parlamentarni izbori i ne budu rešena neka pitanja, njegova partija u Parlamentu blokirati reizbor Papuljasa.

Podsetimo da je Karolosa Papuljasa kao iskusnog i uvaženog političara i čoveka, iako je bio iz redova tada opozicionog PASOK-a, u interesu cele Grčke na mesto predsednika predložio tadašnji premijer Kostas Karamanlis.

Očigledno, reč je o ličnosti koju ne bez razloga Grci poštuju. Reč je o školovanom, odmerenom, iskusnom političaru u čijih su osam decenija života upisani prvi osnivački koraci PASOK-a, drugarstvo sa premijerom Andreasom Papandreuom, značajne državne funkcije... Bio je aktivan borac protiv okupatora u Drugom svetskom ratu, kao i u borbi protiv vojne hunte kao član Socijal-demokratske unije iz izgnanstva, više puta biran je za skupštinskog poslanika, člana CK i izvršnog biroa političkog odbora PASOK. Bio je nekoliki puta zamenik šefa diplomatije i ministra odbrane, ali i ministar spoljnih poslova, poslednji put od 1993. do 1996.

Ovaj krepki gospodin, nekadašnji šampion u atletici i odbojci, završio je pravo u Atini i Minhenu, doktorat u Kelnu. Srbiju je posetio u julu prošle godine i tada je istakao da Atina vidi Beograd kao strateškog partnera i zemlju koja treba da bude faktor stabilnosti u regionu. Upravo zato, rekao je Papuljas prilikom susreta sa predsednikom Borisom Tadićem, važno je da Srbija što pre postane članica EU, da zauzme mesto koje joj s pravom pripada.

Prilikom poslednje posete Pragu, u intervjuu tamošnjim medijima, Papuljas je naglasio da je proglašenje nezavisnosti Kosova preuranjeno i da države koje su to učinile, po njegovom mišljenju, u stvari samo brane svoje nacionalne interese. Grčki predsednik je podsetio da međunarodna zajednica ima obavezu i treba da insistira na nastavku pregovora između Beograda i Prištine jer je Ahtisarijev plan bio napravljen na brzinu.

„Iz takve politike, takvih poteza, preuranjenog proglašavanja nezavisnosti Kosova sada proizilaze i problemi pre svega sa aspekta razvoja balkanskog regiona jer Kosovo ostaje žarište sukoba”, podvukao je Karolos Papuljas.