Donacije kao ujed poskoka

Pančevo – Pred Uskrs 2008. godine pančevačkom ATP-u stigla je donacija iz Švajcarske. Donator – ženevski gradski prevoznik poslao je sedam „Mercedesovih“ autobusa, istina, starih 18 godina, ali, po priznanju vozača koji su ih do Pančeva vozili 1.600 kilometara, toliko dobro održavanih da su bili bolji od većine mlađih u garaži pančevačkog Autotransporta.

Organizator poduhvata bila je Dragana Ristić, koja već deceniju i po radi u ženevskom gradskom prevozu. Ovih dana je opet u Pančevu, pokušavajući da od gradskih vlasti i rukovodstva ATP-a dobije saglasnost da pokuša organizovanje nove donacije desetak autobusa iz Švajcarske Pančevu. Čula je, kaže, da gradski prevoznik kuburi sa vozilima, a njena firma je najavila mogućnost da se ove godine opet „otpiše“ nekoliko vrlo upotrebljivih vozila.

Međutim, kaže Dragana Ristić, koja se na kraju obratila dopisništvu „Politike“, na ivici je plača, jer već desetak dana niko nema vremena, a ona ima utisak neće, da je primi i sasluša. Rekli su joj da je gradonačelnica odsutna, a direktor ATP-a joj se ne javlja. Stigla je u dva navrata samo do njegove sekretarice. Ostavila je podsetnicu, direktor zna o kome se radi, ali i dalje, već danima, čeka da je pozove.

– Ne razumem o čemu se radi. Prošle godine sam uzela godišnji odmor da bih došla u Pančevo i ponudila donaciju od desetak polovnih autobusa. Ostavila sam čak da biraju između „Mercedesovih“ i „Renoovih“ vozila, ali sam zamolila da me u roku od dva dana obaveste hoće li autobuse ili ne. Na odgovor sam čekala mesec dana. U međuvremenu autobusi su otišli u Rumuniju. Kako stvari sada stoje, isto će se dogoditi i ovoga puta – kaže Dragana Ristić.

Stanko Škaljak, v. d. direktora ATP-a, kaže da zna da ga je Dragana Ristić tražila, ali da su i gradska vlast i on rezervisani prema ovakvim donacijama, jer su ih polovni autobusi mnogo koštali. Na naše pitanje kome je i šta plaćeno, obećao je odgovor za jedan sat. Kada smo se ponovo čuli, direktor Škaljak je priznao da je načinio grešku, jer je pobrkao švajcarsku i francusku donaciju autobusa. Za ovu drugu, iz 2007. godine, kaže da su nekakvom francuskom sindikatu morali da plate 31.000 evra, pa ih je ta donacija koštala 43.000 evra.

Dragana Ristić veli da će, ako je smanjenje troškova u pitanju, organizovati donaciju tako da Pančevo ne mora da plati ni dnevnice vozačima, jer su njene kolege iz Švajcarske spremne da autobuse dovezu u Pančevo bez naknade.

Miladin Šakić, pančevački većnik zadužen za saobraćaj, kaže da je ovih dana, zbog bolesti, odsustvovao sa posla, ali da prvi put čuje da se pančevačkom javnom preduzeću za prevoz putnika nudi nova donacija. Pokušaće da stupi u kontakt sa Draganom Ristić i ne može da veruje da je direktor ATP-a nije primio.

Žena koja je voljna da sredi sve formalnosti kako bi „Mercedesovi“ autobusi stigli u grad na Tamišu još čeka na odgovor. Približio se dan njenog povratka u Ženevu a, kako kaže, ne može sebi da oprosti, jer došla je u situaciju da nekog primorava da besplatno uzme ono što bi mnogi rado pristali da plate.

– Da mi je neko rekao, ne bih verovala da se u Pančevu poklona plaše kao ujeda poskoka – ističe razočarana Dragana Ristić.