Život bez pompe i glamura

Federiko Felini, Vitorio de Sika, Lukino Viskonti – Italija, film, neorealizam. Đani Berengo Gardin, Mario de Bjazi, Ćezare Kolombo – Italija, fotografija, neorealizam. I jedni i drugi, svako u svom mediju, slikali su jedno vreme i njegove ljude koji, kako je to Crnjanski rekao u „Romanu o Londonu”, kao da niti znaju zašto su u teatru koji se zove život igrali, niti zašto su imali baš ulogu koju su imali, niti ko im je tu ulogu dodelio, već su jednostavno živeli u realnom svetu bez pompe i glamura, ali uz veliko bogatstvo iskrenih osećanja i iskustava. Izložba „Godine neorealizma”, koja se večeras u 19 časova otvara u galeriji „Artget” u Kulturnom centru Beograda, predstaviće prvi put domaćoj javnosti italijanski fotografski neorealizam, za svet umetnosti jednako važan kao i onaj na filmu i u književnosti, koji u ovom delu Evrope nikada do sada, kada je o fotografiji reč, nije viđen.

Ove fotografije, prema oceni kritičara, „verne reprodukcije prepoznatljive stvarnosti”, poetične do srži, obuhvataju period od 1945. pa do 1965. godine i autorsko su delo oko tridesetak umetnika koji su u tom razdoblju stvarali. Pre svega kao fotografi amateri, dodaje Aleksandra Estela Bjelica Mladenović, kustos Kulturnog centra, koji je zajedno sa foto-galerijom „Lang”, Centrom vizualnih umjetnosti „Batana”, Hrvatskim društvom likovnih umjetnika, Muzejom savremene umetnosti Vojvodine i Muzejom savremene umjetnosti Republike Srpske, pod pokroviteljstvom Skupštine grada Beograda, i uz pomoć Banke Inteza, organizovao realizaciju ovog putujućeg projekta.

– Kad kažemo italijanski neorealizam, asocijacije su uvek u vezi sa filmom i književnošću i sa vremenom pre rata i neposredno posle njegovog završetka, kada je taj pokret u Italiji i počeo. Fotografija je, međutim, malo kasnila i nije predstavljana na ovim prostorima, iako se za njeno postojanje, kada je reč o ovom pokretu, ipak znalo. Fotografi, čijih će oko 200 radova publika moći da vidi do kraja februara, poznata su imena u italijanskim krugovima, koji su u drugoj polovini prošlog veka našli svoje mesto i na nekim velikim, grupnim izložbama. Stvarali su kao članovi foto-klubova i udruženja, koja su se posle rata uglavnom formirala u urbanijim sredinama, radeći u jednoj intimnoj, možda i pomalo kamernoj atmosferi, kako stvaralačkoj tako i izlagačkoj. Takve su, logično je, i njihove fotografije – duboko intimne, iako slikaju živ svet svakodnevice – kaže naša sagovornica.

Radovi na izložbi u vlasništvu su „Centro Italiano della Fotografia d’Autore” iz Bibijene a putujući projekat osmišljen je u želji da se putem često duhovitih fotografija, bez ravnodušnosti i pesimizma, publika uputi u vreme zaostalosti i posleratnog provincijalizma, uz blagu satiru i dobrodušnu ironiju.

– Dela će biti grupisana po autorima, jer je to najpregledniji način upoznavanja sa ovim živopisnim fotografijama, koje karakteriše izrazita dokumentarnost. Italija se tada dizala iz pepela, ljudi su pokušavali da nastave kako znaju i umeju svoje živote a Gardin, de Bjazi i ostali fotografi pokušavali su da verno uhvate duh vremena u samo jednoj slici. Život se tada uglavnom odvijao na ulici, u jednom gradskom eksterijeru, uz pesmu podjednako kao i uz siromaštvo. I to je ono što se i vidi na ovim fotografijama – spoj suprotnosti na pozornici koja se zove život!

M. Dimitrijević

-----------------------------------------------------

Makavejev o neorealizmu

Svi zainteresovani moći će kroz izložbu, koja će se odvijati u dva prostora KCB-a, u galeriji „Artget” i Likovnoj galeriji, da prođu uz stručno vođenje Želimira Koščevića, istoričara umetnosti i programskog savetnika foto-galerije „Lang”, u četvrtak, 4. februara u 18 časova. Od 16. do 18. februara biće organizovane i projekcije filmova italijanskih neorealista („Čudo u Milanu”, „Bez milosti”, „Probisvet”, „Gorak pirinač” i „Gde je sreća”), o kojima će u utorak, 16. februara u 19 časova, u dvorani KCB-a, govoriti Dušan Makavejev, Slobodan Šijan i Nebojša Popović.