Zamke telefoniranja

Ako je suditi po zvaničnim podacima broja pripejd (oni koji telefon dopunjavaju kupovinom kredita) i postpejd korisnika mobilne telefonije (koji račun plaćaju mesečno po ugovoru), građani Srbije se izgleda teško odlučuju za još jedan račun u poštanskom sandučetu. Prema podacima Ratela iz 2008. godine, odnos ove dve vrste korisnika je 28,26 odsto prema 71,74 u korist pripejda. Iako je u odnosu na 2007. godinu broj korisnika mobilne telefonije koji račun plaćaju mesečno povećan, to je i dalje u odnosu na evropske države znatno manje.

Odgovore na pitanja šta je isplativije i zašto potrošači toliko kalkulišu, potražili smo kod tri operatera mobilne telefonije. Zaključak je da je ponuda toliko velika da se i najbolji poznavaoci ove oblasti teško mogu snaći i izračunati šta dobijaju a šta gube i u jednom i u drugom slučaju.

Zvanična statistika pokazuje da je prosečan postpejd račun u Srbiji u 2008. godini iznosio 1.333, a pripejd svega 364,50 dinara. I pored toga što je razgovor na račun po svim pokazateljima povoljniji zbog činjenice da se korisnici uz ovakav paket opuste i više telefoniraju, troškovi u ukupnom budžetu često budu veliko opterećenje. 

– Korisnici koji žele da imaju potpunu kontrolu troškova i nisu sigurni u svoja mesečna primanja, obično biraju pripejd pakete. Često ih uzimaju bez obzira što su svesni da će možda malo više platiti minut razgovora. Telenor je ponudio i kompromisno rešenje u vidu različitih paketa, pa tako u okviru jednog od njih korisnici sami određuju iznos svog mesečnog računa, a kada pređu taj iznos, dopunjuju kredit kao pripejd korisnici. Postoji mogućnost prenošenja nepotrošenih minuta i SMS-a u naredne mesece – kažu u Telenoru i napominju da su cene u postpejd paketima uglavnom povoljnije. Takođe važi pravilo da su popusti, na primer količina besplatnog saobraćaja veći što je paket veći.

(/slika2)Kako kažu u „Telekomu“, mlađi korisnici više šalju poruke i pretražuju na Internetu, srednja generacija više poziva i više razmenjuje elektronsku poštu, a stariji građani svoje telefone najčešće koriste za razgovor.

– Pripejd tarifni sistem je namenjen onim korisnicima koji ne žele da potpisuju ugovor, već da po potrebi sami dopunjuju kredit. U postpejdu, korisnik bira tarifni profil koji mu najviše odgovara. Pored visine mesečne pretplate, tarifni profili se razlikuju i po ceni minuta razgovora i dodatnim minutama razgovora i tekstualnim porukama koje su uključene u pretplatu.

– Postpejd tarife su bazirane na fiksnoj nadoknadi koju korisnik plaća, a zauzvrat dobija paket besplatnih minuta. Korisnici imaju na raspolaganju različite tarife koje biraju prema svojim potrebama u mobilnoj komunikaciji. Savetnik u „Vip” radnji pomaže korisniku da proceni svoje potrebe i mogućnosti i u skladu sa tim preporučuje mu određenu tarifu. Ukoliko se, nakon određenog perioda, njegove potrebe i navike promene, korisnik na jednostavan i brz način može da promeni svoju tarifu – kažu u „Vipu”.

-------------------------------------------------

Kad zakaže aparat....

U prošloj godini tržišnoj inspekciji je podneto oko 100 žalbi na kvalitet kupljenih mobilnih telefona. To je, kako je izjavio agenciji Tanjug Radenko Ćetković, načelnik Republičke tržišne inspekcije, znatno više nego prethodnih godina. Primedbe kupaca odnosile su se na sva tri operatera i uglavnom sve proizvođače aparata.

(/slika3)Građani, objasnio je Ćetković, imaju manje primedbi na mobilne telefone kupljene u slobodnoj prodaji. Osim na kvalitet, kupci su negodovali i zbog dužine trajanja popravke telefona, kao i zbog toga što su u tom periodu morali da plaćaju postpejd račune.  

Mobilni operateri „Telekom”, „Vip” i „Telenor” tvrde da sve uređaje nabavljaju od proizvođača ili ovlašćenih distributera, a neki i da korisnicima, dok im je telefon na popravci, pozajmljuju drugi aparat. Operateri učestale reklamacije pravdaju činjenicom da je povećan broj prodatih aparata i postpejd ugovora.

– To je zanemarljivo u odnosu na ukupan broj korisnika mobilne telefonije koji stalno raste. Naši telefoni imaju potvrdu o kvalitetu i servisnu potvrdu Evropske unije i Ratela. Ukoliko je uređaj na popravci, naša kompanija korisniku ustupa drugi telefon u skladu sa modelom koji ima. Inače, građani pokvaren telefon donose u najbližu poslovnicu „Vipa”, odakle se, to je naša obaveza, telefon nosi na servis – kaže Ana Bolbođevski iz „Vipa” i dodaje da je u ovoj godini planirano da se vreme popravki telefona skrati na maksimalno deset radnih dana, iako je zakonom predviđeno da taj rok bude najviše 45 dana.

Operateri mobilne telefonije savetuju kupcima da pre nabavke uređaja provere da li prodavac ima neophodnu dokumentaciju i potvrdu o kvalitetu i ispravnosti, kao i punu garanciju. Prema njihovim saznanjima, u Srbiji se još prodaju aparati koji na tržište stižu sivim kanalima zbog čega potrošači rizikuju da će dobiti uređaj sumnjivog kvaliteta.

– Pitanje je koji operateri su imali najviše žalbi. Mi nismo primetili trend povećanja žalbi. Naprotiv, u prošloj godini nisu izašle iz uobičajenog okvira. Od početka poslovanja, broj korisnika stalno raste, pa je logično da raste i apsolutni broj žalbi – kažu u „Telenoru“ i napominju da je najbitnije da su korisnici zaštićeni.

U Telekomu „Srbija” kažu da se tehnička ispravnost telefona proverava u radnji pred korisnikom i ukoliko u naredna 72 sata primeti neku funkcionalnu neispravnost, trebalo bi da se javi u prvu poslovnicu i zameni uređaj, pošto se utvrdi poreklo oštećenja.

– Sve reklamacije na ispravnost u radu telefona korisnici bi trebalo da prijave serviserima zvaničnih distributera sa kojima kompanija sarađuje. Garantni rok određuju proizvođači, odnosno distributeri i on iznosi dve godine u zavisnosti od tipa telefona – kažu u Telekomu i napominju da je u slučaju servisiranja, maksimalan rok za popravku 45 dana od prijave kvara, odnosno onoliko koliko je predviđeno garantnim listom. I u toj kompaniji korisnik dobija drugi telefon na korišćenje dok traje popravka.