Sažeto polugođe

Ministar prosvete dr Žarko Obradović izjavio je juče za naš list da je potpisao preporuku Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja „o sažimanju sadržaja programa nastavnih predmeta u osnovnim i srednjim školama u uslovima pandemije gripa”. On je objasnio da će škole biti upoznate sa ovim dokumentom narednih dana, da je on vrlo detaljan i da nastavnici imaju dovoljno vremena da po njemu postupe.

Po njegovim rečima, to znači da će školska godina biti završena na vreme, da neće biti produženja nastave, niti radnih subota i da će osmaci i učenici završnih razreda srednjih škola imati dovoljno vremena da se pripreme za prijemne ispite.

Prema našoj mini anketi u u beogradskim osmoletkama „Karađorđe” i „Jovan Miodragović”, kao i u prestoničkoj Prvoj gimnaziji direktori ovaj papir još nisu dobili. Kako nam je rekla Milka Kućerović, pomoćnica direktora Prve beogradske gimnazije, đaci imaju po tri ocene iz svih predmeta. Nastava se odvija regularno, vrlo je malo odsutnih a kada se na kraju godine svede bilans održanih časova, gubitak ne bi trebalo da bude preveliki.

Prema rečima Milana Žegarca, direktora „Karađorđa”, školski kalendar je zgusnut – od 20. februara počinju takmičenja iz svih predmeta, nailaze i sportske subote... Nameće se zaključak da radne subote ne bi bile zgodan način nadoknađivanja časova koje je „pojelo” sprečavanje širenja novog gripa.

To je upravo rešenje koje je zavod i preporučio, a u koje je „Politika” imala uvid. Profesor dr Šćepan Ušćumlić, direktor Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, rekao je za naš list da radnih subota zbog kraće školske godine ne bi trebalo da bude, imajući u vidu da su tokom radne nedelje đaci i inače veoma opterećeni, kao i to da su sve dopune koje se obavljaju van redovnih radnih dana mnogo slabije po kvalitetu. Mogućnost da se produži školska godina, ne odgovara ni đacima ni roditeljima ni nastavnicima, jer svi imaju planove i obaveze, ističe naš sagovornik.

– Zavod je došao do zaključka da je optimalno rešenje sažimanje sadržaja programa, zato što bi u drugoj varijanti morali da razmatramo više od 350 obrazovnih profila i 15 područja rada i da napravimo materijal koji bi imao više hiljada strana – objašnjava Ušćumlić.

(/slika2)Iako je zavod dao uputstva čak i za školsku godinu kraću čak šest nedelja, najverovatniji scenario je da neće biti više od dve nedelje „manjka“. U tom slučaju, treba se pridržavati važećeg plana i programa, uz sažimanje sadržaja srazmerno broju izgubljenih časova.

Kako navodi sagovornik, aktivi nastavnika plan mogu realizovati na sasvim kvalitetan način, tako što će obratiti pažnju na osnovne pojmove i njihove međusobne odnose, što neće „detaljisati“ u nekim delovima gradiva, ali će ih međusobno povezati tokom ove školske godine ili u narednom razredu.

Što se tiče predmeta koji se realizuju u završnim razredima srednjih škola, treba voditi računa o sadržajima koji će obezbediti uspešno polaganje završnih i maturskih ispita, nastavak daljeg školovanja i efikasno uključivanje u sferu rada. Zbog kvalifikacionih, a od naredne školske godine i završnih ispita na kraju osmog razreda, pri sažimanju programa srpskog (maternjeg) jezika i matematike, neophodno je primeniti i bliža uputstva. Za srpski ili maternji jezik, ona podrazumevaju da se u svim razredima izostave „dopunski izbor“ i naučno-popularni i informativni tekstovi. Naravno, sva pitanja za prijemni ispit iz zbirki moraju biti „pokrivena“, kako kandidati za srednje škole ne bi bili oštećeni.

Sažimanje podrazumeva i izbor efikasnijih metoda rada i korišćenje svakog učeničkog odgovora za ocenjivanje, a đake bi trebalo podsticati na različite oblike samostalnog rada u savlađivanju programa.