Zagonetna sablja Šukri-paše

U Vojnom muzeju u Beogradu čuva se šaška koju je, navodno, „Šukri-paša, prilikom kapitulacije Jedrena, predao komandantu Druge srpske armije đeneralu Stepi Stepanoviću”. No, i uNarodnom muzeju u Čačku nalazi se „sablja Šukri-paše, zadobijena prilikom predaje Jedrena, 26. marta 1913. godine”, a u Narodnom vojnoistorijskom muzeju u Sofiji, te u foru KijiktabijauJedrenu, Turska, izložene su takođe sablje koje se pripisuju zapovedniku odbrane Jedrena u Prvom balkanskom ratu generalu Šukri-paši.

No, istorijske činjenice dovode u pitanje autentičnost sva četiri muzejska eksponata. Poznato je da je na molbu Sofije Druga srpska armija Stepe Stepanovića sadejstvovala sa bugarskom vojskom tokom zauzimanja Jedrena. Poštujući naređenje komandanta opsade Jedrena, bugarskog generala Nikole Ivanova, general Stepa Stepanović nije stupio u kontakt sa Šukri-pašom niti je pregovarao o predaji grada sa turskim parlamentarcima.

Šukri-pašu je 26. marta 1913. godine zarobio bugarski pukovnik Marholev i sproveo ga do generala Ivanova. Uobičajena ceremonija predaje, međutim, došla je u pitanje jer paša pri sebi nije imao sablju. Da bi se ceremonija ipak ispoštovala, Bugari su zarobljeniku pozajmili sablju koju je ovaj uručio komandantu opsade. Ivanov je, u znak priznanja za pokazanu hrabrost, Šukri-paši vratio oružje. Na zvaničnoj predaji Šukri-paše glavnokomandujućem bugarskih oružanih snaga, caru Ferdinandu Koburgskom, 27. marta 1913, ponovljen je ceremonijal sa pozajmljenom sabljom.

To, praktično, znači da niko od srpskih i bugarskih oficira iz ruku Šukri-paše nije primio njegovu ličnu sablju, pa oružje u Vojnom muzeju i muzeju u Čačku ne može biti poklon Šukri-paše generalu Stepanoviću. Zbrka oko identifikacije oružja nastala je odmah po zauzimanju Jedrena, kada su započeta prva trvenja između Srbije i Bugarske.

(/slika2)Turski vojnici su 26. marta 1913, nešto posle 7.00 časova, počeli da napuštaju zaklone Kavkaz-tabije odbrambenog sistema Jedrena. Ovo je bio znak da združeni srpsko-bugarski Konjički odred pod komandom bugarskog pukovnika Genka Marholeva započne napad na neprijatelja. Kao avangarda je određen vod 2. eskadrona bugarskog Lajbgardijskog konjičkog puka Njegovog veličanstva. Iza avangarde, na glavnom putu Carigrad–Jedrene, postrojena su dva gardijska eskadrona, tri eskadrona srpskog konjičkog puka Timočke divizijeprvog i dva eskadrona srpskog konjičkog diviziona Dunavske divizijedrugog poziva.

Oko 9.00, sa isukanim sabljama, konjica je u kasu krenula ka Jedrenu. Odred je bez otpora projurio kroz grad i zastao na obali Tundže, u blizini kasarne Janik. Glavnina se, potom, vratila do komande mesta. Pukovnik Marholev je u konaku primio sablju komandanta mesta Jedrene, Ismail Haki-paše, sa kojim se fijakerom odvezao u komandni for Hidirlik, gde su, oko 11.45, zatekli Šukri-pašu. Marholev je turskog zapovednika obavestio da je on od tog trenutka ratni zarobljenik. Paša je napisao molbu da mu se do dalje procedure dozvoli da ostane u Hidirliku.

Ovde je Marholevsaznao da se general-major Vazovu 11.30 prebacio u Saračane-baši, pa je pašu poveo do zapovednika istočnog sektora. Konvoj je u štab Vazova stigao oko 12.15. Komandant sektora je formalno razgovarao sa zarobljenikom i automobilom ga prevezao do fora Kaik-tabija, gde se, u međuvremenu, prebacio štab komandanta opsade general-lajtnanta Nikole Ivanova. Na komandnom mestu 2. bugarske armije, u 13.30 časova, Šukri-paša se zvanično predao generalu Ivanovu. Ivanov je uvažio molbu turskog zarobljenika i dozvolio mu da prenoći na svom komandnom položaju u Hidirliku. Shodno tome, paša je vraćen u svoj stan, gde je zatečen 4. bataljon srpskog 20. pešadijskog puka.

Istoga dana, naime, srpski 20. pešadijski puk je oko 13.00 napredovao preko linije forova iprikupio se kod Hidirlika. Komandant 4. bataljona, major Milovan Gavrilović, ušao je u for Hidirlik, no tamo nije zatekao pašu, koji se u to vreme nalazio kod generala Ivanova. Kada je ovde konačno pristigla bugarska pratnja sa zarobljenikom, general Vazov, inače zauzet zavođenjem reda u gradu, pristao je da jedna četa srpskog 20. puka obezbeđuje Hidirlik sa Šukri-pašom. Sutradan, u 8.30 časova, bugarski pukovnik Zlatanov pojavio se u foru i odveo Šukri-pašu generalu Ivanovu. Ivanov se sa zarobljenikom odvezao do Oficirskog kluba, radi oficijelne predaje glavnokomandujućem bugarskih oružanih snaga, caru Ferdinandu Prvom Koburgskom.

No, major Gavrilović je u domaćoj štampi izneo tezu kako je on zarobio Šukri-pašu. Moguće je da je, nedovoljno informisan o prethodnim događajima, nenamerno protumačio kako je on prvi oficir koji je kontaktirao sa Šukri-pašom i tako uneo zabunu u kasnije srpske izveštaje.