Mira iz Debelog Luga

Valjda je već posle prve sedmice emitovanja „Velikog brata” sa takozvanim VIP učesnicima (stavljenim u poziciju da se podeljeni na „bogate” i „siromašne” igraju situacijom iz sumorne stvarnosti, tom ovde izvrgnutom ruglu) odgovornima sa televizije B 92 jasno da nemaju za čim žaliti. Čak suprotno – treba da se raduju što su čuveni „svetski format” prepustili Televiziji Pink. A ako je potrebno zarađivati i ako je komercijalizacija nužnost, sve drugo je bolje, pa i oni dosadni telešopovi sa svemoćnim aparatima za sređivanje svoje kuće, a bogami i sopstvenog tela.

 Tako se oslobađa prostor za sadržaje po kojima je B 92 zasluženo stekao prestiž, prvenstveno za istraživački novinarski angažman. Vraćen opšti programski kontekst tim emisijama više odgovara, istovremeno im čuva dignitet i obezbeđuje potpunije gledalačko poverenje.

Za takav program ima i biće mnogo izazovnih povoda. Razne policijske akcije poput „Sablje”, „Mreže”, „Morave”... u kojima država pokušava da se obračuna sa raznoraznim mafijama, od carinske do duvanske, od narkodilerske do drumske, od privredne do sportske ne iscrpljuju, nažalost, listu kriminalnih radnji kojima se bave preduzimljivi i hrabri novinari Televizije B 92. Na sreću ove TV stanice, čuvena već emisija „Insajder” i proslavljena autorka Brankica Stanković nisu usamljeni u toj vrsti medijskog zahvata. Ekipa specijalnog izdanja „Potrage”, na primer, na tragu je da otkrije, ili bar da podstakne nadležne na utvrđivanje istine, postoji li, uz druge, i bolnička mafija. U priči o nestalim bebama, podržanoj uverljivim svedočenjima roditelja, vratila se u dane tajnovitih i sumnjivih smrti novorođenčadi po našim porodilištima. Jesu li, uz sva čuda ovdašnja, i deca kradena i prodavana?

Da se ciklusi TV B 92, pa ni odlična serija „Reakcija”, ipak ne zadržavaju samo na izričito problematičnim pojavama i događajima, pokazala je Sandra Mandić emisijom „Ja, žena sa sela”. Zapis o domaćici Miri, ali i o njenim komšinicama iz sela Debeli Lug u istočnoj Srbiji, primer je onog toliko potrebnog dokumentarizma koji pomaže da se bolje upozna, pojmi i razume svet u kome živimo. Pojedinosti iz svakodnevice toliko drugačije od one izveštačene kakvu nudi sve rasprostranjeniji rijaliti šou, lične ispovesti osoba toliko drugačijih od onih koje dominiraju TV ekranom, pažnja usmerena na sistem vrednosti u kojem bogatstvo i siromaštvo imaju drugačija i posebna značenja – potrebni su i kao potvrda pokolebanima da ima smisla gledati TV.