Namršten Lipi protiv nasmejanog Antića

Mečevi između fudbalskih reprezentacija Srbije i Italije u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo, koje će 2012. održati u Poljskoj i Ukrajini, biće interesantni i po duelu vrhunskih stručnjaka Radomira Antića i Marčela Lipija. Doduše, priča se da će „azuri” posle Mundijala u Južnoj Africi izvršiti smenu generacije, koju će obaviti novi selektor, ali o tom potom.

Zanimljivo je da dvojica velikih stratega, iako imaju značajno različite fudbalske puteve, imaju i dosta sličnosti. Osim trofeja, harizme i ugleda koji uživaju u fudbalskom svetu, ova dva vršnjaka (rođeni 1948) slična su i po tome što nikada ne zahtevaju nemoguće, već realno sagledavaju situaciju. A na prvi pogled su sasvim različiti: Lipi je uglavnom namršten, a Antić – nasmejan.

Nije nam cilj da ovde merimo njihov učinak, već samo da podsetimo na njihove nezaboravne trenutke, pre svega vodeći najbolje klubove u Španiji i Italiji.

Lipijeva rapsodija s Juventusom

(/Slika2)Slavni Marčelo Romeo Lipi spada u red najtrofejnijih svetskih trenera. Kao igrač, celu deceniju proveo je u Sampdoriji, igrajući u veznom redu i odbrani, ali nije uspeo da se domogne ni dresa nacionalnog tima, a ni trofeja. Povukao se u 34. godini i otisnuo u trenerske vode. Bogato iskustvo s terena počeo je da prenosi kao trener Čezene 1989. Pet godina kasnije uspeo je s Napolijem da izbori plasman u Kup Uefa, što je bio ogroman uspeh za klub u velikoj finansijskoj krizi. To mu je bila prekretnica, jer je prešao u Juventus. Na klupi „Stare dame” doživeo je niz blistavih trenutaka i osvojio nisku trofeja. Odlazak u Inter 1999. nije bio uspešan, pa se dve godine kasnije vratio u Torino i osvojio još dva „skudeta”.

Kruna Lipijevog rada je trijumf na Svetskom prvenstvu 2006. Ipak, tri dana posle osvajanja trofeja nije obnovio ugovor sa FS Italije, pa ga je zamenio Roberto Donadoni. „Azuri” su na Evru 2008 eliminisani u četvrtfinalu za koji je ceh platio Donadoni, pa je 26. juna 2008. ponovo izabran Lipi.

U svojoj knjizi „Igra ideja: Misli i strasti na marginama” Lipi je opisao svoju trenersku filozofiju. Naglasio je važnost tima, njegov duh i jedinstvo, a dobro uigran tim uporedio je s psihički zdravom porodicom. Tvrdi da najbolji igrači ne moraju da igraju u najboljem timu, kao i da taktički plan mora da bude takav da svaki igrač iskazuje svoje sposobnosti i potencijal.

Antićev put trnovitiji

(/Slika3)Radomir Antić imao je neuporedivo trnovitiji put do zvezda, pošto je za razliku od Lipija morao neprestano da se dokazuje kao stranac, čiji se rad po pravilu meri strožijim kriterijumima. Svetsku slavu stekao je u Španiji.

Igračku karijeru počeo je u užičkoj Slobodi. Sa Partizanom je prvak 1976, a za reprezentaciju odigrao samo jedan meč, 26. septembra 1973. protiv Mađarske (1:1) na stadionu „JNA”, kada je u 80. minutu zamenio Franju Vladića.

Trenersku karijeru počeo je radeći sa omladincima Partizana 1984. Jedini je stručnjak koji je radio u tri najveća španska kluba: Realu i Atletiku iz Madrida i Barseloni. S Atletikom se okitio duplom krunom 1996. (titula i kup).

Zaslužan je za uspešne karijere sijaset fudbalera poput: Butragenja, Jera, Manuela Sančiza, Hadžija, Luisa Enrikea, Milinka Pantića, Peneva, Viktora Valdesa, Inijeste…

Zaustavljan je zbog neverovatnih razloga. Predsednik Reala Ramon Mendoza smenio ga je, iako je „kraljevski klub” bio prvi sa sedam bodova prednosti i ušao u četvrtfinale Lige šampiona. Dolazak Đoana Laporte umesto Đoana Gašpara, značio je i Antićev odlazak s klupe Barselone.

Na Preobraženje, 19. avgusta 2008, preuzeo je kormilo nacionalnog tima, samo 16 dana pre početka kvalifikacija za Mundijal. Uveo je brojne novine i bukvalno „preobrazio” srpski nacionalni tim, pre svega u organizaciji rada i savremenim idejama. Potencirao je dobre osobine naših fudbalera, pronašao im prava mesta u ekipi i gotovo sa istim igračima odveo Srbiju na prvi Mundijal na tlu Afrike.