Srbija nema obuću za kišu

Usred zime, kada je na ceni nepromočiva cipela ili čizma, u prodavnicama je gotovo nemoguće pronaći obuću za kišu i sneg, zaključak je do kojeg su došli u Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije.

Ko ne bi da nosi gumenjake, sigurno će pazariti zimsku čizmu, ali samo za suvo vreme, otkrivaju za „Potrošač” u NOPS-u.

U ovom udruženju do tog otkrića su došli nakon što su obišli radnje za prodaju obuće najpre u Kragujevcu, a potom i u Beogradu i pažljivo pročitali deklaracije na kutijama.

– U prodavnicama je nemoguće pronaći obuću za kišu, a sneg da ne pominjemo. Na kutiji većine obuće koju potrošači pazare za zimske uslove, jasno i vidno je istaknut znak nepromočivosti. Čak se veoma često pojavljuje i napis „waterproof” odnosno vodootporno ili slično, čime se potrošačima sugeriše osnovni povod za kupovinu takve obuće. Problem se, međutim, javlja čim se pročita zvanična deklaracija na srpskom jeziku. Na njoj je gotovo uvek naznačeno „obuća za suvo vreme” – objasnio je Zoran Nikolić, potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, koji pretpostavlja da je osim u ova dva grada, situacija slična u celoj zemlji.

Svojevrsni paradoks, omaška u prevodu ili namerno predeklarisanje, teško je utvrditi šta je uzrok duplim natpisima na kutijama za obuću.

– Ako je proizvođač deklarisao obuću kao vodootpornu ili bar kao adekvatnu za nošenje po snegu, kako zvanične institucije mogu da isprave takvu namenu – pita Nikolić.

Ali, u svakom slučaju, ističu u NOPS-u, reč je o obmani potrošača.

(/slika2)– Jer tako zvanično kupujete obuću samo za suvo vreme – zaključuje Nikolić.

No, jedno je sigurno, nastavlja on. Na kutiji ili na samoj obući postoje brojne oznake kvaliteta i namene obuće. Ako je jasno istaknuto da je ona vodootporna, budući da na kutiji piše „all weather conditions” – za sve vremenske uslove, potrošač koji barata i oskudnim znanjem engleskog jezika će na osnovu te informacije, a ne na osnovu nalepljenog natpisa sa sitnim slovim na srpkom jeziku, doneti odluku o kupovini.

Iako može delovati kao administrativna zavrzlama, nepotrebno sitničarenje, traženje dlake u jajetu ili čak cepidlačenje, naš sagovornik ističe da nije tako.

– Ko je dao ovlašćenje za promenu originalne namene obuće? Da li to ide u prilog uvoznicima i trgovcima? Izgleda da je tako jer kada potrošač prijavi da mu je, na primer, čizma propustila vodu, oni će uvek moći da se pravdaju da je reč o obući za suvo vreme – kaže potpredsednik NOPS-a i dodaje da, bez obzira na deklaraciju, postoji jasno definisana odgovornost proizvođača i trgovca koji ne smeju da uskrate potrošaču osnovno pravo na informisanost.

On kaže da su ova saznanja prosledili i tržišnoj inspekciji i da očekuju njihovu reakciju, pa je „Potrošač” odgovor na ovo pitanje potražio i na ovom mestu.

----------------------------------------------------

Ćetković: Merodavna naša deklaracija

U tržišnoj inspekciji ne smatraju da je reč o obmani potrošača. Za razliku u deklarisanju imaju objašnjenje.

– Verovatno je reč o razlikama između naših i standarda zemalja u kojima je ta obuća proizvedena. Nekad su naši propisi blaži, a nekad stroži. Mislim da su zbog toga naše ustanove, koje proveravaju kvalitet obuće, napisale da je obuća samo za suvo vreme – objašnjava Radenko Ćetković, načelnik beogradskog odeljenja tržišne inspekcije.

On dodaje da je u takvoj situaciji za kupce jedino merodavna naša, odnosno deklaracija na srpskom jeziku i da je, stoga, samo ona obavezujuća za trgovce u slučaju reklamacije, ali i za potrošače koji se čitanjem takve „lične karte” informišu o proizvodu.

----------------------------------------------------

Čitajte deklaracije!

Povodom ove teme javila nam se i čitateljka iz Beograda koja je krajem decembra u radnji sportske opreme u Imocentru kupila duboke patike. Posle samo nekoliko nošenja propustile su vodu. Reklamirala je obuću i prodavac je odbio žalbu navodeći da je stručna komisija (Institut CIS) ocenila da na obući nema „tehničkih nedostatka”, kao i da su patike namenjene za suvo vreme.

(/slika3)– Čuvam i račune i deklaracije i nisam primetila da negde piše da patike nisu vodootporne. Na odgovoru nema potpisa ni pečata navodne stručne komisije i osećam se prevareno, kaže ova čitateljka koja je u međuvremenu tražila pomoć i od Tržišne inspekcije.

Vera Vida, predsednica Centra za zaštitu potrošača Srbije kaže da po važećem Zakonu o zaštiti potrošača ovlašćeno lice odlučuje o
prigovoru koji podnosi potrošač (što u ovom slučaju može biti šef
prodavnice na koga vas je uputila prodavačica) i to istog dana kada je
prigovor podnet, a najkasnije u roku od osam dana od dana podnošenja
prigovora.
– Očigledno da je u ovom slučaju u startu odbijena reklamacija. Prodavačica je trebalo da napomene kupcu da su patike za suvo vreme iz prostog razloga što niko zimi ne kupuje čizme za suvo vreme. Međutim, kako to ona nije učinila, to dokazuje neposlovnost i neprofesionalizam. Ipak i kupac je trebalo da pogleda deklaraciju koja je lična karta proizvoda. Ako je na kutiji pisalo da je obuća za suvo vreme zašto to prodavac nije odmah rekao nego je slao na veštačenje. Da nije žalosno bilo bi zaista smešno „nemaju tehničkih nedostataka”, kaže Vida.

 Zakon o zaštiti potrošača u čl. 34 i 35 jasno je definisao kakav je postupak reklamacije sa robom koja nema garantni list. Tu pre svega spadaju obuća i odeća.
Ako je deklaracija postojala, a vi je niste pogledali, onda nemate pravo na reklamaciju, kaže Vida i dodaje da kupac može da prijavi Tržišnoj inspekciji prodavnicu, tj. prodavca samo ako čizme nisu imale deklaraciju. Jasno je šta je sve deklaracija morala da sadrži, zaključuje naša sagovornica iz CEPS-a.