Više evroskeptika

Na referendumu za pristupanje Evropskoj uniji izjasnilo bi se 62 odsto građana Srbije, protiv bi bilo 20 odsto, a 16 odsto neodlučno, pokazalo je juče obelodanjeno istraživanje agencije TNS Medijum galup, sprovedeno od 28. januara do 2. februara.

Iako je u poređenju sa podacima iz prošlogodišnjih istraživanja, kada je od 65 do 70 odsto građana bilo za EU, došlo do pada broja orijentisanih ka EU, Srbobran Branković, direktor Medijum galupa, kaže za „Politiku” da je to i te kako visok procenat, jer je trostruko veći od procenta onih koji su protiv ulaska u EU.

„Ukoliko bi došlo do referenduma, nema nikakve šanse da se izglasa druga odluka, osim pristupanja EU, jer se onda sabiraju samo opredeljeni”, naglašava Branković, koji podseća i na to da je blagi porast evroskepticizma pravilo u svim zemljama što su one bliže EU.

Ovdašnji stručnjaci za evropske integracije imaju različite procene o tome kakva bi mogla biti ova godina za evropsku integraciju Srbije, ali ipak smatraju da ni izostanak nekog značajnijeg koraka u pravcu evrointegracija ne bi znatnije uticao na većinsko raspoloženje prema Uniji u ovoj godini.

„Mislim da je evroskepticizam zaustavljen sa viznom liberalizacijom i da sledi jedan period barem od godinu dana, koje vidim kao „prozor”, da se ubrzaju evropske integracije”, kaže Ana Trbović, sa Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju. Za razliku od Trbovićeve, prof. Mihailo Crnobrnja, takođe sa FEFA, smatra da će ovo ipak biti godina sporog napretka Srbije ka EU, ali da je eventualna ocena o 2010. kao godini evroskepticizma prejaka. Srbija je, prema njegovom mišljenju, prokockala idealnu priliku da dođe do statusa kandidata onda kada je duvao povoljan vetar u Briselu, od 2001. do 2008. godine, pre nego što je EU počela da preispituje sebe.

Trbovićeva podseća na zalaganje predsedavajuće EU Španije, da zahtev Srbije za članstvo u EU bude stavljen na dnevni red u junu. „Ali, ukoliko Španci ne uspeju to da urade, to ne znači da se evropske integracije neće nastaviti. Jer, taj zahtev će biti na agendi svih predsedavajućih, s obzirom na to da je EU zauzela stav da želi da pokaže da se, nakon uspešnog produbljivanja reformi institucija, kroz Lisabonski ugovor, intenzivnije vraća politici proširenja”, ističe ona.

Da se nije desilo ono što se desilo sa vizama u decembru, eventualni izostanak razmatranja srpske kandidature u junu mogao bi, prema mišljenju sociologa Vladimira Vuletića, odlučujuće da utiče na raspoloženje građana prema EU. Ovako, i da razmatranje kandidature izostane, to ne bi nešto bitnije promenilo stvari. Pitanje kandidature, kako objašnjava, nije tako opipljivo pitanje za građane, to su „papirnati događaji” koji ne utiču na njih direktno. On ne očekuje da će Kosovo biti na dnevnom redu u odnosima između Srbije i EU ni sledeće godine, pa, stoga, „ne bi trebalo da predstavlja smetnju približavanju Srbije EU”.

Zeleno svetlo za razmatranje srpske kandidature u junu zavisi, pre svega, od ocene iz izveštaja Serža Bramerca, glavnog tužioca Haškog tribunala. Pitanje saradnje sa Hagom je, prema oceni prof. Crnobrnje, najveći problem za dalje napredovanje Srbije ka EU. „I to ne samo zbog Holandije. Imam utisak da neke zemlje puštaju Holandiju da bije njihovu bitku”, kaže on.

Biljana Čpajak

-----------------------------------------------------------

Protiv NATO 61 odsto građana

Galupovo istraživanje, na uzorku od 1200 ispitanika, pokazalo je da je protiv ulaska u NATO 61 odsto građana, da je za 20, a da je neodlučno 19 procenata.

Ovo istraživanje usledilo je nakon pokretanja inicijative za raspisivanje referenduma o pristupanju Srbije NATO-u, kada je pitanje volje građana Srbije za uključivanje u pojedine oblike evroatlantskih integracija ponovo došlo u žižu javnosti.