Teheran kupuje vreme

Niko ne šalje u svemir životinje da bi sa njima tamo vršio miroljubive eksperimente, pa tako ni Iran. Jadne životinje, samo su poslužile da kamufliraju iranski vojni program lansiranja rakete velikog dometa. Kao nekada sovjetski „Sputnjik“ sa Lajkom, posle koje je u svemir poletelo na tuce sovjetskih interkontinentalnih raketa raznih dometa.

Teheran je pre nekoliko dana svoj vojni nuklearni program obogatio početkom procesa proizvodnje obogaćenog uranijuma.

„Po božjoj volji, počeće obogaćivanje od 20 odsto“, izjavio je tim povodom predsednik Irana Mahmud Ahmadinežad dodavši „kako Iran poseduje i lasersku tehnologiju za obogaćivanje uranijuma, ali da za sada ne namerava da je koristi“.

Još pre šest godina Iran je najavio da će nastaviti sa pretvaranjem 37 tona koncentrata uranijuma, poznatog kao „jeloukejk“, to jest mlevenog uranijum-oksida u uranijum-heksaflorid, sredstvo za obogaćivanje uranijuma. Sada Teheran nastavlja da uključuje sve više centrifuga u postrojenju za obogaćivanje uranijuma u Natancu, što bi moglo da dovede do proizvodnje niskoobogaćenog uranijuma za gorivo u reaktorima, ali i do visokoobogaćenog uranijuma za nuklearno oružje. Istina, pre desetak dana, Teheran je ponudio da svoje gorivo prerađuje u inostranstvu, ali sve se i završilo na verbalnoj ponudi. Sada je došlo i do lansiranja iranske rakete u svemir, što pokazuje da Iran radi na projektu interkontinentalnog balističkog projektila koji mu sigurno ne treba da bi u svemir lansirao par pacova, ili miševa. Iran je tako postao i prva muslimanska zemlja u svetu koja ima sopstvene kapacitete za lansiranje u svemir. Da li se time i nameće kao lider islamskog sveta? Nacionalni ponos i skretanje pažnje stanovništva sa socijalnih i ekonomskih teškoća?

Teoretski, ako imate balističku raketu koja može da postavi satelit u Zemljinu orbitu, onda imate i naučna sredstva da bojevom glavom pogodite skoro svaku metu na planeti Zemlji. Kada imate satelit u svemiru, onda jačate svoje obaveštajne mogućnosti, jačate bezbednost elektronskih komunikacija, imate mogućnost tzv. ranog upozorenja. Iran u svemiru ima svoj satelit još od oktobra 2005. koji je lansiran uz pomoć ruske rakete. 

Osim toga, izvoz iranskih raketa „zelzal-2“ i projektila C-802 za potrebe terorističkog Hezbolaha jeste problem koji zabrinjava i Izrael. Jer, raketom C-802 pripadnici Hezbolaha pogodili su 2006. godine izraelski ratni brod i ubili četiri mornara. Na iranskoj raketi tipa „šahab-2“, dometa 450 milja, bio je prilikom parade 2005. godine postavljen natpis: „Izrael mora nestati sa geografske karte“. I zato je Izraelu i teško da živi sa projektom iranske atomske bombe. 

Kako će članice Saveta bezbednosti reagovati na najnovije poteze Teherana? Posebno sada kada Vašington i nije protiv iranskog civilnog nuklearnog programa, ukoliko on ne obuhvata obogaćivanje uranijuma i sve dok je pod strogom kontrolom. Pre tri godine SAD su ublažile sankcije prema Teheranu, ali iranske vođe očito igraju na kartu kupovine vremena. Računaju da kada jednom dođu u posed atomskog oružja onda postaju sasvim drugačiji faktor u razgovorima sa Zapadom. Što, naravno, i nije daleko od istine.

No, sada se SAD i Francuska zalažu za novu fazu sankcija protiv Irana. Moguće su zabrane putovanja članovima režima, zamrzavanje iranskih računa u inostranstvu. O embargu na iransku naftu za sada, verovatno, niko i ne razmišlja, jer to bi izazvalo velike potrese na svetskom tržištu, ali bi istovremeno i pogodilo Iran u najosetljiviju tačku. Kada je reč o nekim drugim sankcijama, nejasno je koliko su njima oduševljene Rusija i Kina.