Mama helikopter i tata sa linije

Majka je čula da će dete lakše naučiti strani jezik ako ga sluša odmalena i zakazala je časove italijanskog. Profesor je rado prihvatio novog učenika, sve dok nije čuo sledeći podatak  dečak ima godinu i po.

Instruktor plivanja nije mogao da ubedi roditelje da njihova devojčica ne treba da dolazi na treninge sa slomljenom rukom. Nije bilo vajde. Klinka je svako jutro dolazila u šest sati i plivala držeći povređenu ruku iznad vode.

Obe priče su istinite,  dogodile su se u Velikoj Britaniji, i samo su dve u nizu koje su podstakle Meg Senders i Eni Ešvort da napišu knjigu  „Ludilo modernih porodica”.

Inspiracije je bilo napretek svuda oko njih, a slike su slične i u drugim delovima planete  razumni, obrazovani roditelji spremni su na najneverovatnije i često sulude akcije samo da bi pretekli druge porodice i doveli sopstvene potomke u prednost.

Autorke se nadaju da će naterati  „prestupnike” da se prepoznaju u nekom od primera i, ako ne da promene ponašanje, onda bar da mu se nasmeju.

Knjiga navodi najluđe primere: roditelje koji su sledili školski autobus iz Engleske do Francuske iz straha da će se njihovoj mezimici nešto dogoditi, a da oni neće biti tu da priskoče u pomoć; majke koje u dečjoj sobi noću puštaju strane radio-stanice da bi klinci odmalena učili jezike, tate koji rade domaći i prave  „autentične” greške da bi izgledalo kao da je radio sin.

Da bi se roditelji lakše prepoznali, svrstani su u nekoliko kategorija. Između ostalih, ističu se:  „mama helikopter” koja uvek bdi iznad svog čeda, ne ispuštajući ga ni trenutak iz vidokruga; ta„ta sa linije” koji tokom fudbalskog meča dovikuje sinu kako da se probije i kada da šutira;  „ekološka majka”, koja je svu svoju decu rodila kod kuće i hrani ih isključivo organskom hranom.

Sandersova, i sama majka 12-godišnjih bliznakinja, kaže da roditelji danas žive u permanentnom osećanju griže savesti i strepnje da će nešto uraditi kako ne treba.

Kao roditelji smo bombardovani informacijama, a mnoge su protivrečne, pa više ne znamo šta da mislimo. Mnoge stvari izazivaju osećanje krivice i zbog toga smo još neurotičniji”, ističe Sandersova.

Jednog dana istraživanja pokazuju da deca više ne znaju da se igraju i da su žrtve preambicioznih roditelja. Već sledećeg mogu da čuju da bolje prolaze u životu oni koji su kao mali išli i na tenis i na balet i na časove jezika.

Zato cilj ove knjige nije da kritikuje današnje roditelje,  već da im kroz šalu ukaže na preterivanja i natera ih da više osluškuju sebe,  a manje one koji im dele lekcije.