Promaja u Zemljinom magnetnom plaštu

Koliko su opasna nedavno opažena brojna oštećenja Zemljinog magnetnog štita?

Magnetno polje koje obujmljuje našu planetu jedina je brana smrtonosnom kosmičkom zračenju, pogubnom po opstanak ljudi, biljaka i životinja. Kroz svojevrsne pukotine duva sunčev vetar, nepregledna reka visokonaelektrisanih čestica.

Skorašnja osmatranja i merenja, obavljena s četiri letelice Evropske svemirske agencije koje obleću na visini od 30.000 kilometara (ESA Double Star TC-1), obelodanila su na kojim mestima i koliko dugo su potrajali prekidi u opstrujavanju zaštitnih magnetnih silnica. U izveštaju se navodi da su naprsline opažene na (dnevnoj) strani okrenutoj Suncu, ali površina Zemlje nije, na svu sreću, bila izložena štetnim zracima. Upili su ih visoki slojevi vazdušnog omotača (atmosfera).

Fizičarskim rečnikom kazano, to se naziva magnetno prespajanje struja iz raznih smerova, zbog čega se pojavljuju poderotine u magnetnom štitu.

Naelektrisane bujice

Dotična pojava uobičajena je u celom kosmosu, iako uslovi njenog nastajanja ostaju nedovoljno razjašnjeni. U takvim slučajevima, na primer, sunčev vreli vetar, sastavljen pretežno od protona i elektrona, lako prodre kroz našu magnetosferu.

Slične poremećaje u vidu veće poderotine u Zemljinom nevidljivom plaštu usnimilo je lane pet malih letelica pod imenom „Temis” (jedna od šest kćeri boginje Geje i boga Urana), što u slobodnom prevodu znači „zakon prirode”, koje je odaslala NASA. Prošlog leta, naime, izmereno je da je kosmička „poslednja odbrana” postala poroznija pred naletom opakog zračenja.

Naučnici odavno znaju da magnetsko polje koje obavija Zemlju podseća na kuću kroz koju duvaju vetrovi, propuštajući ponekad više, ponekad manje. U obilnijim izlivima žitelji u najsevernijim krajevima opažaju zadivljujuće svetlosne pramenove, nazvane „severna svetlost” ili Aurora borealis, koji nisu nimalo bezazleni: iznenada se prekinu komunikacione veze i na tlu i u vazduhu.

Prošlogodišnja posmatranja pokazala su da, s vremena na vreme, u „planetinom velu” nastanu izvesne pukotine kroz koje bujice sunčevih naelektrisanih čestica brzinom od oko 1,6 miliona kilometara na sat prodru do gornjih slojeva atmosfere (vazdušni prekrivač). Minulog leta načinile su neobično udubljenje čija je debljina dostigla 6.400 kilometara, što je najveće ulegnuće u magnetskom štitu (magnetosfera) do sada.

Vrhunac 2012. godine

Na svu sreću takve „čestične poplave” kratko potraju, najviše jedan sat. Verovalo se da je narušavanje „kosmičke zaštite” najjače kada su Zemljino i Sunčevo magnetno polje suprotno usmereni. Naučnici sa Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu, koji su ove dokaze obznanili, otkrili su da se dotična pojava javlja i u obrnutom slučaju. Čak su sunčevi vetrovi koji su prodrli bili 20 puta snažniji kada su magnetna polja naše zvezde i naše planete bila poravnata!

U prethodnim proučavanjima sakupljene su male količine uzoraka sunčevih čestica u magnetnom omotaču plavo-zelene planete, što je pet malih letelica uveliko nadmašilo. Istraživači su oponašanjem na računaru (simulacija) uočili da se najčešće javljaju dve razderotine na velikim visinama – prva iznad severne, druga iznad južne polulopte – i to samo u toku dana kada je magnetni štit okrenut Suncu.

Ujedno je odgonetnuto i kako nastaje curenje: otičući ka Zemlji čestice, u stvari, Sunčevim magnetskim poljem zaogrću našu planetu. U svojevrsnom nebeskom prespajanju naelektrisanih tokova načine se razderotine u Zemljinom magnetnom plaštu. Nastala pukotina, inače, četvorostruko premašuje širinu i sedmostruko prečnik planete.

Skorašnji podaci poslužiće naučnicima da predvide silinu izliva mlazeva čestica sa Sunca i uticaj na električnu mrežu, civilne i vojne letove i satelitske veze. Imajući u vidu da će Zemljino i Sunčevo magnetno polje biti na vrhuncu usklađenosti 2012. godine, očekuju se veoma veliki priliv naelektrisanih čestica.