Obama priteže demokrate

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 12.  februara – Sedam od deset Amerikanaca nezadovoljno je radom federalne vlade, a još gore mišljenje ima o Kongresu, pokazalo je upravo sprovedeno istraživanje „Vašington posta” i „ABC njuza”. U isto vreme, slična sondaža javnog mnjenja koju su uradili „Njujork tajms” i „CBS njuz” otkriva da predsednik Obama ima bolji rejting od svojih političkih protivnika, republikanaca, uprkos tome što njegova Demokratska partija drži sve poluge vlasti u Vašingtonu.

Iako donekle konfliktni, ovi nalazi imaju jednu zajedničku poruku: Obamu u drugoj godini mandata očekuju velika iskušenja, a najveća dolaze u novembru kada se bira trećina članova Kongresa. Ti izbori se već najavljuju kao „referendum o predsedniku”, a ono što je na njima najveći ulog jeste odnos snaga u dva kongresna doma, u kojima demokrate imaju većinu, premda je ona u Senatu erodirana januarskim gubitkom mesta koje je nekoliko decenija držao pokojni senator Edvard Kenedi.

Taj poraz u Masačusetsu je bio zvono za uzbunu i poslednjih nedelja postaje jasnije kakvu strategiju namerava da primeni Obama, kako bi povratio poljuljani ugled među biračima i obnovio im onaj entuzijazam iz već legendarne predsedničke trke održane 2008.

Ono što je u tome najprimetnije, to je povratak u Obamino okruženje nekoliko operativaca koji su mu pomogli da dobije izbore, kao i strategija uspostavljanja čvršće kontrole nad ne baš jedinstvenom formacijom Demokratske partije.

Najviše pažnje privukao je povratak u najuži Obamin tim Dejvida Plaufa, koji je 2007. i 2008. bio menadžer njegove kampanje, ali nije dobio nijedno operativno mesto u Beloj kući, mada je, kako se tvrdi, nastavio da bude neformalni savetnik.

Plauf je, kako je izneo „Njujork tajms”, dobio važnu ulogu u novoj strategiji većeg nadzora nad partijom u njenim pripremama za novembarske izborne okršaje. Formalno, izborna strategija je u nadležnosti Demokratskog nacionalnog komiteta, neke vrste izvršnog tela (najviši organ stranke je Demokratska nacionalna konvencija), ali će stari Obamin saradnik imati ulogu „koordinatora”. Kao šef države, Obama je inače neosporni partijski lider, ali bez formalne funkcije u njoj. Da bi se ovo bolje razumelo, treba imati u vidu da su u američkom političkom sistemu partije isključivo izborne mašinerije: ovde nema partijskih konferencija za štampu, niti saopštenja partijske centrale o aktuelnim političkim pitanjima.

Jedan od glavnih Plaufovih poslova biće da uz pomoć svoje ekipe priprema „nefiltrirane informacije”, koje će Obami služiti kao sistem „ranog upozoravanja”. Uočeno je, naime, da se partija dosad previše oslanjala na ono što su joj predočavali njeni kandidati na minulim izborima za upražnjena mesta u Kongresu i izborima za mesta guvernera u pojedinim država – a da su ti izveštaji i ispitivanja javnog mnjenja koje su oni organizovali imali prilično „šminke”: kandidati su ulepšavali svoje izborne izglede, pa su ti okršaji, poput onog u Masačusetsu, demokratama doneli neprijatna iznenađenja.

U izjavi koju je posle prihvatanja novog posla dao „Vašington postu”, Plouf je rekao da se u novembru „ne očekuju savršeni rezultati”, ali „ni katastrofa koju mnogi predviđaju”.

Demokrate, dakle, ne očekuju čuda, ali će raditi na tome da se dogode. Već je najavljeno da će Obama ove godine mnogo više putovati po zemlji nego lane, kako bi sa biračima obnovio onu vrstu odnosa koju je imao tokom predsedničke kampanje.

Posle godinu dana na vlasti on se, naime, suočava sa nezadovoljstvom gotovo svih: liberali u biračkom telu mu zameraju da se nedovoljno zalaže za njihovu stvar, nezavisni su razočarani njegovim neuspehom da promeni političku kulturu u Vašingtonu, dok su republikanci postali nepomirljivo odbojni.

Zamera mu se i da je u nastojanjima da sprovede svoje glavne reformske zahvate, kao što je uvođenje univerzalnog sistema zdravstvenog osiguranja, mnogo više političke energije utrošio da to progura kroz Kongres (zasad bez uspeha), nego što je nastojao da biračima objasni šta im to donosi.

Prema „Njujork tajmsu”, u Beloj kući se debatuje da li Obama treba da nastupa sa više populizma i da li u Kongresu treba da čini ustupke da bi progurao svoje reformske zakone, ili da za to koristi većinu koju ima njegova partija, a da republikanski „front odbijanja” na jesen koristi kao izborni adut.

Kako god bilo, očigledno je da Obama nastoji da preokrene kurs svog predsednikovanja, i da u tim nastojanjima želi da se u većoj meri osloni na svoje „proverene ljude”. Naravno, centralnu ulogu u njegovom timu zadržava šef kabineta Ram Emanuel, koji se ovde smatra drugim najmoćnijim čovekom u zemlji, koga Obama, prilikom donošenja odluka, konsultuje „prvog i poslednjeg”. To nije iznenađenje, s obzirom na Emanuelovu upućenost u mehanizme vašingtonske politike: tri puta je biran u Predstavnički dom (iz Čikaga), bio je predsednik Kongresnog komiteta za kampanje demokrata. Nije mu nepoznata ni Bela kuća: bio je u širem timu predsednika Klintona (gde je došao u sukob sa tadašnjom prvom damom Hilari Klinton, kojoj danas prenosi direktive svog novog šefa). Ima iskustva i sa Volstrita, gde je tri godine radio kao investicioni bankar i, kažu, zaradio lepe pare, nekih 16 miliona dolara.

Milan Mišić

---------------------------------------------------------------

Klinton izašao iz bolnice

Vašington – Bivši predsednik Bil Klinton napustio je danas bolnicu u Njujorku u kojoj mu je juče ugrađen dvostruki „stent” – specijalne cevčice za proširenje začepljenih krvnih sudova u blizni srca. Prema rečima dr Alena Švarca, glavnog kardiologa tima koji je izvršio ovu intervenciju, Klinton nije doživeo srčani udar, a teškoće koje je imao bile su „normalne” posle četvorostrukog „bajpasa” koji mu je urađen 2004. godine.