Od trnja do zvezda

Danas su oni već slavni Pilerovi koje je na zvezdane staze lansirao TV šou „Ja imam talenat”. Ali da nije televizije, na tim putevima ne bi se našli, ili bar zadržali, ni mnogi drugi od onih koji su se okupili na dodeli „Oskara popularnosti”. Svi njihovi muzički, glumački, sportski uspesi ne bi bili dovoljni za osvajanje tog priznanja da ih nije zdušno podržavala televizija. Značaj onoga čime se bave uvećavana je činjenicom da se mali ekran za njih štedro otvorio. Direktni prenosi turnira, snimci koncerata, česti intervjui i mini portreti, mesto u vestima ujutru, u podne, uveče, gostovanja u magazinima od kulturnih do tračerskih, emisije sa pojedinostima iz privatnosti... imali su neposredan uticaj na to kakvo će ko mesto zauzeti na javnoj sceni i na kakav će prijem naići u široj javnosti.

Znao je to dobro Zoran Predić kada je, kao glavni urednik „RTV revije” svojevremeno smislio „Oskar popularnosti”. Bila je to ne samo jedna od akcija za podizanje tiraža, nego način da se ojača sprega između medija i publike. Prvi su radili na proizvodnji popularnosti kao zasluge za „nominaciju”, a drugoj je pripalo demokratsko pravo odlučivanja o pobednicima. Ništa logičnije nego obnoviti ovakav postupak baš sada kada televizija više no ikad diktira sistem vrednosti, određuje poredak ličnosti i dela u stvarnosti, ne samo u sferi estrade, a njena publika odlučuje, ne samo o sudbinama pojedinaca, jednostavnim glasanjem putem mobilnih telefona.

Prošlonedeljna priredba u „Sava centru” bila je smeša velikosvetske glamuroznosti i lokalne srdačnosti, korektnog profesionalizma i manje uspele improvizacije. To što se Lepa Brena javila iz Ptuja a Severina pojavila u Beogradu potvrđuje činjenicu da su estradni i ostali umetnici prvi ešelon za probijanje novouspostavljenih državnih granica na Balkanu, uz mafiju i kriminalce zasad jedini kojima je eksjugoslovenski prostor dostupna i podsticajna poslovna sredina.

A šo se tiče Pilerovih, upravo ovih dana poslužili su kao primer jednog drugačijeg vida televizije. Prikazana je, naime, stara emisije Olivere Panić iz serije „Naličje velegrada” (RTS, 2003) o mališanima koji sviraju u „Knezu”, o njihovim roditeljima, o porodičnom domu... Uz ovo poglavlje, priča o Pilerovima dobija dodanu dimenziju i punoću, a televizija dokazuje važnost svoje uloge u svedočenju o sveukupnosti života – od trnja do zvezda. Jeste da je prijatnije gledati (u) zvezde, ali je obaveza televizije da pogled svojih gledalaca spušta i ka zemlji gde postoji realnost mimo „rijalitija” i van „svetlosti pozornice”.