Taktike padaju u derbiju

Malo je primera da su igrači akteri košarkaškog derbija imali priliku da u njemu učestvuju i kao treneri. U rivalstvu Crvene zvezde i Partizana koje traje šet i po decenija, Aleksandar Trifunović, sa manjim prekidima, igra ulogu skoro dvadeset godina. Bio je kapiten generacije koja je s početka devedesetih dve godine uzastopno osvojila titulu u nezaboravnim finalima sa „crno-belima“, a sada je po drugi put na klupi ekipe s Malog Kalemegdana sa željom da prekine dominaciju „večitog“ rivala. Iako je pregrmeo u obe uloge oko pedeset utakmica koje „život znače“, ističe da je svaljki derbi priča za sebe, ne može se prekopirati, a čak i kada ne odlučuje o trofeju nosi neponovljiv naboj.

U prvom krugu regionalne lige,  predvođena trenerom Acom Petrovićem Crvena zvezda je iznenadila. Oba tima su bila na početku sezone sa znatno izmenjenim sastavima, ali od tada su se mnoge stvari promenile. Partizan je strpljivo gradio igru i još jednom postao najveće iznenađenje Evrolige, sa odličnom pozicijom u NLB ligi, dok je Zvezda ima samo evrospki sjaj, samo sa teoterskim šansama da to ponovi i naredne sezone. Povratkom Trifunovića napredak je očigledan, igra sve više liči na „zvezdašku“, tribine su sve punije. Koliko to treneru „crveno-belih“ godi, toliko i opterećuje.

–To je utakmica za koju ne mogu da kažem da je kao i svaka druga, mada pokušavam da je pripremim kao da je samo još jedna u nizu. Osnovni problem je kako da igračima i klupskom okruženje suzbijem emocije i želje jer iz njih vreba i opasnost. Ovaj derbi rezultatski znači samo bolju poziciju u NLB ligi, Partizanu da se učvrsti u vrhu, a nama da produžimo nadu da ćemo i dogodine biti učesnici Evrokupa. Jedino što me kao trenera interesuje da vidim koliko možemo da igramo protiv timova učesnika Evrolige – istakao je trener Crvene zvezde.

Trifunović je na početku igračke karijere bio akter derbija koji su bili praznik košarke. Počeli su da se “igraju“ nekoliko dana ranije u medijima, među navijačima i članovima uprava. Danas se o tome pripoveda, jer su na tribinama uglavnom pristalice domaćina.

–Naše utakmice su izgubile na draži kada je došlo do nepomirljive polarizacije navijača, što je čak otišlo u ekstremizam. To je danak uticaju godina koje su iza nas, raspada zemlje, sankcija, bombardovanja i velike nemaštine. To je dovelo i do sistema takmičenja u kom su dva najveća kluba godišnje igrali i po deset mečeva, što takođe nije dobro. Ipak, derbi nije izgubio na osnovnom značajau, pa moramo da se spremimo kao da je sudnji.

Iskustvo koje je stekao u ovakvim mečevima može da bude dragoceno Trifunoviću u pripremi taktike i igre.

– Teško je sputati emocije, ali hladna glava i racionalnost uvek pomažu. Svi su svesni da derbi često izbaci na površinu pojedince, ali nisu to uvek ključni igrači, kao što ni dominacija nekog tima tokom sezone ne znači da će biti bolji kada se odlučuje o tituli, trofeju. Od stepena kontrole, toga da ostaneš ono što jesi, dosta toga zavisi. Tako su i mene učili kada sam počeo da učim „azbuku“ derbija.

Od prvog Trifunovićevog igračkog derbija prošlo je skoro četvrt veka. Debi mu nije ostao u sećanju, ali jeste prvi meč u borbi za trofej. Tada je trener Partizana bio debitant Duško Vujošević.

–Igrali smo u Hali sportova finale plej-ofa, a mi smo eliminisali Cibonu u Zagrebu koja je bila apsolutni favorit. Euforija nas je skupo stajala i izgubili smo 2:0.

Ipak, dočekao je da podigne pehar prvaka nekoliko godina kasnije, osvoji dve titule. U prvoj finalna serija je bila teška i 3-2 za Zvezdu. U drugoj 4-1, posle 7-0 Partizana u toku sezone.

–Tradicije su da se čuvaju ali i da se ruše. Živim dan, ono što je u ovom trenutku, pa su uspomene iz igračkih dana ostale u spomenarima koje je skupljala moja majka. Trudim se da ovom timu pomognem da bude čvršći i bolji i da pariramo Partizanu koji je u evidentnoj prednosti zbog kontinuiteta sistema i ljudi u klubu. Mi smo tek počeli da ga gradimo i zadovoljan sam reakcijom igrača bez obzira na evidentne teškoće u kojima klub funkcioniše.

Svaki meč „večitih“ bogatili su i direktni dueli, a Trifunović je za rivale imao vrhunske igrače, od Đorđevića i Danilovića, do Lončara i Berića. Zvezdin trener naglašava da je i individualna priprema jednako važna kao i taktika koju pripreme treneri.

–Osnovno je da svaki igrač zna da ispred sebe ima nekog ko nosu dres jednog od najvećih klubova, a lična želja je ono što pravi razliku u duelima. Iako su oči javnosti i navijača fokusirani na glavne igrače, vrlo često u prvi plan su izbijali takozvani „klupski“. Biće zanimljivo videti kako će Roberts igrati protiv momaka sa kojima je godinu dana trenirao, na koji način će se naši mladi reprezentativci Bjelica i Kešelj suprotstaviti Partizanovom ekstra talentu Veselom, kao i iskusnim Božiću i Kecmanu. Ili naša „laka konjica“ u reketu protiv Vraneša koji menja igru rivala, kao i plejmejkera Mekejleba i Tejlora. Od igrača tražim da im želja i dela budu na nivou koji je potreban da bi se ostvarila pobeda. I ništa više – istakao je Aleksandar Trifunović.

M. Stojaković