Zastavnici nezavisnog Vermonta

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, februara – U okolnostima kad bi mnogi u svetu mnogo toga dali da postanu Amerikanci, u Americi postoje i oni koji bi da prestanu da to budu.

U državi Vermont na severoistoku, uz granicu sa Kanadom, sredinom prošlog meseca u jednom hotelu u glavnom gradu Monpeljeu, održana je konvencija partije „Vermontski dan nezavisnosti”, gde je devet kandidata za mesta guvernera, njegovog zamenika i članove lokalnog parlamenta, iznelo svoj program čija je glavna tačka - secesija, izlazak Vermonta iz Sjedinjenih Američkih Država, i formiranje nezavisne „Druge Vermontske Republike”. Prva je postojala ukupno 14 godina, između 1777. i 1791.

Partija je istina kasno registrovana, pa na glasačkim listićima secesionisti neće moći da budu označeni kao njeni pripadnici, ali će ipak biti napomenuto za šta se zalažu. Njihov izborni slogan glasi „Zamislite nezavisni Vermont”.

Oni pak zamišljaju da bi ovoj nevelikoj državi, koja ima stanovnika koliko i Crna Gora (600.000), ali na otprilike duplo većem geografskom prostoru, bilo bolje nego u sadašnjem aranžmanu. Nezavisni Vermont bi ekonomski oslonac imao u svojoj već razvijenoj poljoprivredi malih poseda, sa poreskim sistemom koji bi podsticao mala preduzeća, a oterao velike korporacije. Imali bi i sopstvenu centralnu banku i monetu, čije uzorke, u obliku novčića, već pokazuju.

Smatraju da je Vermont danas, u odnosu na federalnu državu, u ulozi kolonije. Izračunali su da na svaki dolar koji im Vašington uzme kroz poreze, nazad dobijaju samo 75 centi.

Na pomenutoj konvenciji moglo se čuti i da je federalna vlada „nemoralna institucija, angažovana u imperijalnim ratovima, podržana od korumpiranih bankara i prevelikih korporacija, koja uništava male preduzetnike, pljačka poreske obveznike i njuška po privatnosti građana”. Svega toga, vele, ne bi bilo u nezavisnom Vermontu.

Lider secesionističkog pokreta je Tomas Nejmor, bivši profesor ekonomije i menadžmenta sa Djuk univerziteta. Kad smo ga pozvali telefonom, vrlo predusretljivo je pristao da nam objasni ciljeve i izglede vermontske secesije.„Dva ili tri naša kandidata imaju ozbiljne šanse da budu izabrani, ali važno je imati u vidu da je ovo prvi put u poslednjih 150 godina da će deset ljudi u jednoj saveznoj državi Amerike na izborima učestvovati kao otvoreni secesionisti. Nema baš realnih izgleda da naš kandidat postane guverner, ali očekujemo da će nam to doneti dosta medijske pažnje, ne samo u Vermontu nego i u celoj zemlji, pa i u svetu”, rekao nam je odgovarajući na pitanje o izbornim šansama svojih istomišljenika.„Mi smo” – dodao je – „kampanju za nezavisni Vermont počeli pre oko sedam godina. U prvi mah niko nije obraćao pažnju, ali ako danas odete na Internet, videćete da se o secesiji govori svugde. Bar 25 federalnih država imaju secesionističke pokrete, od kojih su, pored našeg, najaktivniji oni u Teksasu, na Aljasci i na Havajima. U to ćete se uverite ako odete na sajt secessionnews.com– secesija se u SAD danas oseća u vazduhu, na način na koji toga ovde nije bilo od 1885.”

Kad je reč o uzorima, Nejmor napominje da će sledeće nedelje gledati jedan film o tome kako je Slovenija stekla nezavisnost. „Jugoslavija nas svakako inspiriše, ali i bivše republike Sovjetskog Saveza koje su se izborile za samostalnost.”

Napominje i da Ustav SAD ne zabranjuje secesiju, da se time uopšte ne bavi, „što je i dobro i nije, jer je federalna država još od Građanskog rata 1865, stalno u stanju poricanja te logične mogućnosti, što, recimo, nije slučaj u Kanadi, gde je Vrhovni sud 1988. presudio da je secesija moguća i za to propisao uslove. Kod nas nema tako definisanih uslova, pa nam je zato teže”.

Što se tiče podrške koju imaju, napominje nam da je istraživanje koje je 2007. uradio Univerzitet Vermonta, pokazalo je da je za secesiju 13 odsto registrovanih birača. Sledeće godine, kada je i tamo bila na vrhuncu „Obama euforija”, to je opalo na 11,5 odsto, dok prošle godine istraživanje nije rađeno”.

Garison Nelson, profesor političkih nauka sa tog Univerziteta Vermont, smatra, međutim, da su secesionisti „u oblacima”. Po njemu, pokret je zamah dobio u Bušovo vreme, ali mu je Obama, koji je u Vermontu imao drugi najbolji rezultat od svih država, oduzeo vetar iz jedara.

Pa ipak, Tomas Nejmor je optimista: „Mi smo započeli nešto veliko, ono što smo već postigli prevazišlo je moja najoptimističkija očekivanja. Ja imam 73. godine i nadam se da će Vermont biti nezavisan za moga života”.