Nastavljen pad evra

Od našeg stalnog dopisnika
Brisel 13. februara – Berzanski pad vrednost evra prema američkom dolaru nastavljen je petu nedelju uzastopno, a uzrok je neizvesnost koja prati gomilanje javnih dugovanja u Grčkoj, ali i Španiji i Portugaliji. Evro je juče dostigao najmanju zabeleženu vrednost od maja prošle godine − 1,35 dolara, a statistike otkrivaju da je ekonomski oporavak u zemljama evrozone zastao.

Bruto nacionalni proizvod u državama evrozone porastao je minimalnih 0,1 odsto u poslednjem kvartalu prošle godine u odnosu na prethodni kvartal, dok je u poređenju s ranijim godinama drastično pao. Optimistične prognoze ekonomista koje su nagoveštavale rast BNP za oko 0,4 odsto nisu se obistinile, a Zavod za statistiku Evropske unije objavio je juče sveže podatke koji ne ulivaju nadu. Evrostat navodi da je industrijska proizvodnja u evrozoni u decembru prošle godine opala za 1,7 odsto u odnosu na novembar.

Ukupan prošlogodišnji pad BNP u EU iznosio je 4,1 odsto, a u evrozoni ravno 4 odsto. Dok pojedine zemlje poput Austrije i Holandije ponovo beleže ekonomski rast, Grčka, koja učestvuje sa 2,7 odsto u ukupnoj ekonomiji EU, potonula je u zastrašujući budžetski deficit koji je u prošloj godini četvorostruko prevršio propisani limit u evrozoni od tri odsto BNP. Od toga da li će i kako kriza u Atini biti rešena zavisiće budućnost evropske valute, predviđaju ekonomski eksperti koji tvrde da je Grčka dosad najveći izazov za evrozonu 16 država.

Poslednji pad evropske valute usledio je posle samita u Briselu na kojem Atina nije dobila adekvatnu podršku ostalih članica EU što je ponegde propraćeno razočaranjem u solidarnost država evrozone. Umesto novca kojim bi Grčka pokušala da zakrpi budžetsku rupu, lideri su se opredelili da nadgledaju kako Atina sprovodi vanredne ekonomske mere koje bi trebalo da oporave tamošnju ekonomiju do 2012. godine. Prema najlošijem scenariju koji je mogao da se čuje u Briselu, doduše nezvanično, Grčka bi mogla da bude isključena iz evrozone ukoliko mere ne budu dale priželjkivani rezultat. Vedrije prognoze nagoveštavaju da će lideri država evrozone uskoro ipak ponuditi snažan ekonomski plan za budućnost i nove efikasnije mehanizme kontrole.

V. Jokanović