Šta poručuju veliki snegovi

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 15.  februara – Američka prestonica i celo područje srednjeatlantskog priobalja još nisu izašli iz snežne blokade: škole bi, posle desetodnevnog prinudnog zatvaranja, sutra trebalo da ponovo prime đake. Ulice i su međuvremenu postale uglavnom prohodne, ali se pojavio novi problem: šta sa ogromnim količinama snega, koji je ove zime napadao oko 130 centimetara i potukao sve istorijske rekorde. On je samo premeštan, pa su na trotoarima i na parkinzima sada i po tri metra visoki nanosi belo-sive, hladne i slane materije.

Nezapamćeno nevreme ima i jednu važnu „kolateralnu” posledicu: obnovu žestoke debate između dva tabora, jednog koji tvrdi da je u toku globalno zagrevanje koje je najveća pretnja civilizaciji i drugog koji smatra da je to neka vrsta zavere i u svakom slučaju manji problem nego što se predstavlja. Koplja su se sada ukrstila oko pitanja da li su snežni ekstremi ove zime dokaz da se planeta zaista zagreva ili, naprotiv, hladi.

Ovdašnji klimatski eksperti, poput Džozefa Rama iz Centra za američki progres i Džefa Mastersa, poznatog meteorologa, objašnjavaju da su rekordni snegovi sasvim u skladu sa teorijom globalnog zagrevanja. Objašnjenje je, vele, jednostavno: zagrevanje podrazumeva i više isparavanja sa reka, mora i okeana, pa prema tome i više vlage u toplom vazduhu, koja, u sudaru sa hladnim talasom kad dođe zima, za rezultat ima sneg. Od 1970. u atmosferi je, pokazuju podaci, 4 odsto više vlage, a sve što ode gore, mora da se jednom vrati dole, kao više kiše ili više snega, zavisno od godišnjeg doba.

Ali ova dvojica stručnjaka, kao i njihove kolege nailaze na front skeptika koji su ohrabreni nedavnim otkrićima o greškama u jednoj studiji UN o otapanju himalajskih lednika, ali pre svega aferom „klimagejt” (obelodanjivanje prepiske između klimatologa koji se dogovaraju kako da prenaglašavenjem jednih, a sklanjanjem drugih podataka dramatizuju pretnju globalnog zagrevanja).

Ovdašnje snežne oluje stavile su na dnevni red i druga pitanja koja su problem učinili još intrigantnijim. Zašto je Vašington, koji je više od 30 centimetara snega imao samo 13 puta u poslednjih 140 godina, danas zatrpan, dok je Vankuver, koji je uobičajeno veoma snegovit, ove zime sneg morao da na olimpijska skijališta prebacuje kamionima i helikopterima. Da li je globalno zagrevanje za sve ovo jedino objašnjenje?

Sve češće se, ovim povodom, ukazuje i da su klimatolozi „u sukobu interesa”, jer što su dramatičnija njihova predviđanja, to više novca dobijaju za nastavak svojih istraživanja.

Sve ovo menja i politički klimu, u okolnostima kada je, od ulaska Baraka Obame u Belu kuću, Amerika napustila front odbijanja klimatskih promena i sa drugim nacijama odlučila da striktnije reguliše emisije ugljen-dioksida koje njena industrija izbacuje u atmosferu, što, naravno, ima i ekonomsku cenu.

Pod znakom pitanja je, međutim, usvajanje mnogih zakona o tome i o čistoj energiji u Kongresu. Jedan od simbola tih problema je oko dva metra visok iglo koji je od vlažnog snega ispred Kapitol hila sa svojim unucima napravio republikanski senator Džejms Inhof, stavivši na njega kartonsku tablu sa natpisom „Novi dom Al Gora”. Al Gor, bivši potpredsednik i predsednički kandidat, dobitnik je Nobelove nagrade za mir (2007, sa Komitetom UN za klimatske promene) zbog svoje borbe protiv globalnog zagrevanja.

Da neće biti lako, svedoči i to što je nedavna rasprava u jednom senatskom komitetu o globalnom zagrevanju otkazana – zbog snežne oluje u Vašingtonu. Ogranak Republikanske partije države Virdžinija, u opticaj je, preko Interneta, pustio oglas sa naslovom „12 inča globalnog zagrevanja”. Pomenutih 12 inča (30 centimetara) bila je količina snega koja je pala pre glavne mećave.

Naučni konsenzus da su nepoželjne klimatske promene u toku je još postojan, ali se njihovi izazivači, ljudi, izgleda sve više kolebaju.