Gljive u Titovom skloništu

Od našeg specijalnog izveštača
Novo Goražde,  februara – Kada su državni i vojni stratezi predratne Jugoslavije odlučili da na području današnjeg Novog Goražda otpočnu gradnju tajnog, strateškog, višenamenskog i preskupog podzemnog objekta „Soča”, ni u snu nisu mogli sanjati da će on jednog dana preći u običnu, civilnu nadležnost, te da bi mogao biti uzgajalište gljiva.

To se ipak dogodilo krajem 2002. godine kada je Vlada Republike Srpske kao neperspektivan podzemni objekat „Soča”, sa celokupnom instalacijom i opremom, ustupila bez naknade opštini Novo Goražde. Tako je basnoslovno skupi objekat, koji je prema procenama vojnih analitičara koštao više od 600 miliona, a neki tvrde čak i više od milijardu američkih dolara, koji nisu nikada koristili ni bivša JNA, a ni VRS, ustupljen jednoj od najnerazvijenijih opština Republike Srpske.

Prema rečima Slavka Mastila, čoveka koji je kao stručnjak na održavanju i jedno vreme šef obezbeđenja u „Soči” radio od 1963. godine pa sve do penzionisanja, početkom 2003. godine u posete ovom objektu svojevremeno su dolazili gotovo svi tadašnji najviši vojni i državni rukovodioci bivše Jugoslavije. Jedino, kako kaže, ovde nije bio Tito, mada je zasigurno bio jedan od inicijatora gradnje ovog i sličnih podzemnih objekata u bivšoj Jugoslaviji.

Sve do pred poslednji rat „Soča” je bila pod režimom visoke vojne i državne tajne, sa specijalnom stražom i posadom za održavanje. I mada su u „Soču” uložena ogromna finansijska sredstva, zbog postupne izmene vojnostrateških planova ovaj objekat praktično nikada nije ni korišćen, mada je bio potpuno završen.

A da se radilo o pravom malom podzemnom gradu najbolje govore podaci: ukupna površina podzemnih tunela i odaja je 15.000 metara kvadratnih. Na industrijski deo otpada 13.000, a na specijalni uređeni 2.000 kvadratnih metara prostora. 

U sklopu proizvodnog dela „Soča” je povezana sistemom proizvodnih hala. Tu su, sve do brojnih krađa i provala poslednjih godina kada ovaj objekat više nije bio pod stražom, bili ogromni uređaji za zagrevanje i hlađenje vazduha koji se sistemom velikih cevi razvodio po celom objektu, zatim sistem od sedam vlastitih trafo-stanica i agregat velike snage. O grandioznosti objekta svedoči i broj od oko 2.000 neonskih sijalica kojima je bio osvetljen, a na svaki dužni metar u proizvodnim halama bile su instalisane utičnice za trofaznu struju. Uz pomoć pumpi voda se crpila iz Drine i slala u rezervoare – dva za industrijsku vodu kapaciteta 120, a treći za pitku vodu od osam kubnih metara. Pored 13 uređenih mokrih čvorova i magacinskog prostora, radionice na drugom nivou specijalnim liftom su povezane sa proizvodnim halama i sa uređenim prostorom. „Soča”, inače, ima tri blindirana ulaza na prvom, a četvrti je na drugom nivou koji je bio namenjen za transport i snabdevanje.

Od svega je najinteresantniji uređeni prostor koji podseća na objekte iz naučnofantastičnog filma. Pored ostalog, tu je bilo 98 numerisanih kancelarija i soba montažnog tipa, po sistemu kontejnera u nizu. U sklopu njih su i dve veće sale za sastanke, prostor za vlastitu ambulantu i veliki restoran.

„Soča” je u posleratnom periodu bila posebno interesantna za pripadnike Sfora koji su je čak pet puta detaljno pregledali, a medijski je bila u žiži interesovanja tokom 2002. godine kada je tadašnja Vlada RS donela odluku da baš ovde odlaže radioaktivni otpad! Zahvaljujući protestima građana u opštinama gornjodrinske regije ta odluka je poništena.

Slavko Heleta

----------------------------------------------------

Tajna gradnja

Gradnju ovog podzemnog objekta, koji je sličan ali nešto veći od onog kod Konjica, otpočela je bivša JNA 1948. godine, a nastavila slovenačka firma „Soča”, po kojoj je i dobio ime. Građevinske radove na kopanju i betoniranju sistema tunela, sve do 1963. godine, radilo je u dve smene po 800 radnika! U tom periodu se izmešta i magistralni put zbog dodatne izolovanosti i tajnovitosti.

Od 1963. do 1978. godine brojne ekipe stručnjaka sa cele teritorije nekadašnje Jugoslavije instališu najsavremeniju domaću i svetsku opremu. Uređeni tajni prostor „Soče” bukvalno je blindiran sa posebnim zidovima i metalnim vratima debljine preko jednog metra i opremljen za rezervnu ratnu lokaciju Generalštaba bivše JNA kao i tadašnjeg najvišeg političkog rukovodstva SFRJ, sa Josipom Brozom Titom na čelu.

--------------------------------------------------

Budućnost u gljivarstvu

Kako „Soča”, za razliku od sličnog objekta u Konjicu, nažalost, nije sačuvana jer su je svi odreda, počev od 1992, a posebno nakon 2002. godine čerupali i bukvalno poharali, opština Novo Goražde se opredelila da napušteni lavirint tunela, sada bez struje, opreme i infrastrukture, ponudi zainteresovanim proizvođačima gljiva. Tako je sa firmama „Belkol” iz Kragujevca i „Lana internacional” iz Novog Goražda dogovoren zakup za proizvodnju gljiva šitaki. Ponuđači su se obavezali da će ovde zaposliti 45 radnika.