Nema bora – nema ljutnje

Već dugo se zbijaju šale na račun osoba ispeglanih botulinom da „zaleđena” lica ne mogu da iskažu emocije. Sada je stigla naučna potvrda da injekcije mladosti zaista smanjuju mogućnost da se razumeju i izraze pojedina osećanja, ali vest je za pristalice ove kozmetičke metode ipak dobra: ako ne mogu da se namršte, manje će i da se ljute.

Dejvid Havas, sa Univerziteta Viskonsin u Medisonu, pošao je od poznate teorije u psihologiji da izrazi lica mogu da proizvedu isto osećanje koje pokazuju, jer lice šalje mozgu povratne informacije i izaziva emocionalni odgovor (hipoteza facijalnog fidbeka). Prevedeno, ako se nasmejete na silu, bićete bar malo srećniji. I obrnuto, ako se namrgodite, eto nervoze i negativnih osećanja.

Havas je uspeo da dokaže da je efekat botoksa još širi. On je okupio 40 dobrovoljaca koji su planirali da se podmlade na ovaj način i dao im da pročitaju rečenice koje su odražavale snažne emocije ljutnje, tuge ili sreće. Ispitanici su imali zadatak da pritisnu taster čim shvate smisao rečenice. Onda su vežbu ponovili dve sedmice pošto su primili botoks. Ispostavilo se da su rečenice sa srećnim sadržajem odmah razumeli. Ali za one koje odražavaju ljutnju ili tugu bilo im je potrebno više vremena sada kada su im bili paralizovani mišići pomoću kojih su izražavali ta osećanja. Rezultati su predstavljeni na godišnjem sastanku jednog američkog udruženja psihologa.

Ovo je prva studija koja pokazuje da botoks utiče na sposobnost da se razume emocionalna sadržina jezika. Kašnjenje u reakciji se meri sekundama, ali je u svakodnevnom životu dovoljno da pomislimo da sagovornik nije razumeo šta hoćemo da mu kažemo. To znači da se „botoksirane” osobe izlažu izvesnom riziku da sagovornik pomisli da, iako izgledaju lepo i zadovoljno, nisu dovoljno inteligentne da shvate određene situacije.

Odranije je poznato da ubrizgavanje toksina botulina, u svetu najpopularnija nehirurška kozmetička intervencija, utiče na izražavanje emocija. Jedna studija iz 2006. je otkrila da možda čak ublažava i depresiju, verovatno po istom principu: blokiraj izraz koji odražava tugu i nestaće i emocija koja iza njega stoji.

Novo istraživanje moglo bi da se svrsta u šire polje proučavanja takozvane spoznaje celim telom u okviru kognitivne nauke. Pretpostavka je da telo nije samo nezavisni posmatrač u našim mislima i emocijama, već da i njime „obrađujemo” informacije. Eksperimenti su, na primer, pokazali da se ljudi neznatno naginju napred kada govore o budućnosti, a povlače unazad kad se vraćaju na prošla vremena. Ili da im nepoznati ljudi deluju topliji i simpatičniji ako ih posmatraju dok u ruci drže šolju toplog čaja nego čašu sa ledenom kafom.