Kosovski dragulji

Vest da su Pećka patrijaršija, Gračanica i Bogorodica Ljeviška u Prizrenu uvršćeni na Listu svetske kulturne i prirodne baštine Uneska, predstavlja jednu od najprijatnijih vesti koje su se ovih dana čule. Posle manastira Dečani, koji je na listu Uneska uvršćen 2004. godine, na listi elitnih spomenika iz celog sveta našla su se tri sakralna objekta sa Kosova i Metohije i to u značajnom trenutku kada se vode pregovori o statusu Kosova, a u okviru njih i pregovori o našoj kulturnoj baštini. Odluka je doneta jednoglasno, na 30. zasedanju Uneskovog Komiteta za svetsku baštinu u litvanskom gradu Vilnjusu.

Po rečima Aleksandre Fulgosi, stručnog saradnika za kulturnu baštinu pri Koordinacionom centru za Kosovo i Metohiju, nominacija za ovu listu pripremana je oko godinu i po dana, tačnije od decembra 2004. godine.

– Posebno je važna činjenica da su ova tri objekta stavljena i na Listu baštine u opasnosti što znači da će Međunarodna zajednica imati mnogo više sluha kada je reč o njihovoj stvarnoj zaštiti. U bezbednosnom smislu to formalno ne znači da ovi manastiri i crkva dobijaju fizičku zaštitu, ali je svakako manja verovatnoća njihovog skrnavljenja i uništenja, kaže Aleksandra Fulgosi.

Nominaciju su pripremali stručnjaci republičkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, tim koji čine istoričari umetnosti, arhitekte, arheolozi i slikari. Za svaki spomenik pojedinačno formirana je posebna grupa. Stručnjaci zavoda koji su učestvovali u sastavljanju nominacije, objašnjavaju da su ova tri objekta stavljena na Uneskovu listu po sistemu ekstenzije, dakle kao grupa manastira priključenih Dečanima.

Inicijativa za stavljanje naših spomenika kulture na Listu svetske kulturne baštine prvobitno je potekla zapravo od stručnjaka koje je angažovao Unesko. Bile su dve misije Uneska na Kosovu posle 1999. godine. Posle misije u maju 2004. godine međunarodni stručnjaci dali su preporuke u kojima se ističe i vrednost i ugroženost tih spomenika. Nominacija za ovu listu je zapravo jedan poveliki formular sa nizom pitanja . Ona se tiču opisa, valorizacije, istorijskog razvoja, konzervatorskih radova i tehničke dokumentacije.

Jovan Ćirilov, predsednik nacionalne komisije pri Unesku za Srbiju, ističe da će posle ovakve odluke Uneska ovi spomenici kulture biti zaštićeni i da su predstavnici privremenih institucija samouprave na Kosovu i Metohiji pokazali dobru volju i razumeli značaj ovog čina. Ćirilov potvrđuje da je nominacija naša tri spomenika kulture prošla bez ikakvih problema.

Da bi jedan spomenik kulture bio uvršćen na Listu svetske kulturne baštine potrebno je da taj spomenik zbog "svoje arhitekture, homogenosti i mesta na kome se nalazi u pejzažu ima izuzetnu univerzalnu vrednost sa stanovišta istorije, umetnosti i nauke".

Ako je reč o prirodnom ambijentu, onda to mesto treba da bude "plod uzajamnog delovanja prirode i čoveka sa stanovišta istorije, arheologije, etnologije i antropologije".

Obaveza zemlje je da čuva jednom upisane spomenike. Unesko s vremena na vreme kontroliše da li zemlja ispunjava obavezu čuvanja tog spomenika. Sa teritorije doskorašnje zajednice SCG, pre zamrzavanja članstva Jugoslavije u Unesku 1992. godine, na Listu Uneska bili su uvršćeni Stari Ras sa Sopoćanima (1979), Kotor, područje Durmitora od 1980. i Studenica od 1986. godine.

Na Kosovu i Metohiji ima gotovo 1.400 pravoslavnih crkava, a kako nezvanično saznajemo na putu da dobije zeleno svetlo za Uneskovu listu je i Velika Hoča.

Manastiri i crkve Kosova i Metohije koji su uvršćeni na Listu svetske kulturne baštine, našli su se, ovim činom, u časnom društvu najpoznatijih spomenika među kojima su: Akropolj, Delfi, Meteori, poluostrvo Atos, Vatikan, centar Krakova, Šenbrun, Rilski manastir, Versaj, Kelnska katedrala, Veliki zid u Kini, Dubrovnik, Dioklecijanova palata, Damask, ostaci Troje, Vestminsterska katedrala...