Josipović na Pantovčaku

Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb, 18. februara – Tačno u podne, posle topovskog pucnja s kule Lotrščak koji već generacijama u Zagrebu označava taj deo dana, na Trgu sv. Marka na Gornjem gradu započela je svečanost inauguracije novog predsednika Republike Hrvatske. Pred oko 600 zvanica na svečanoj tribini, među kojima i deset predsednika država većinom iz regiona, i još toliko počasnih gostiju i brojnih građana koji su uspeli da nađu mesto na tom omanjem trgu između sedišta vlade i Hrvatskog sabora, Ivo Josipović je prvo položio predsedničku zakletvu, a zatim održao svoj prvi službeni govor.

Svečanost je završena izvođenjem nekoliko horskih pesama i sve je okončano za oko 40 minuta – bez posebne pompe, uzdržano, ali dovoljno svečano za ovakav nivo događaja. Zvanice su se zatim uputile na zajednički ručak u Dverce, a u 17 časova u sedištu predsednika RH na Pantovčaku (nekadašnja Titova rezidencija u Zagrebu) Stjepan Mesić je i formalno predao funkciju i predsedničku vlast Ivi Josipoviću.

U svom nastupnom govoru predsednik Josipović je uglavnom ponovio osnovne teze i obećanja iz svojih političkih istupa tokom predsedničkih izbora. Podsetio je da je ključni izvor njegove motivacije da krene ovim putem bila „pravda i pravna podloga za novo i bolje društvo” i objasnio: „Ostvarili smo državu, ali su pravda i pravednost vrednosti koje tek trebamo pronaći u njihovoj punoći.”

U nastavku je takođe ukazao da je „došlo vreme da se Hrvatska preispita i odlučno promeni ono što je pogrešno, ono što ljude čini nejednakima, što ih deli i ponižava”, te dodao:

„Nije samo reč o tome da moramo menjati zakone i donositi nove ili bolje. Reč je o tome da svako od nas počne menjati sebe. Jer temelj pravde uvek smo mi sami, jer je svako od nas taj koji svojim ponašanjem stvara ili negira pravednost. Zato, ne smemo se bojati, ne smemo ćutati, ne smemo okretati glavu!”

Obećavajući da se „u borbi za pravdu neće umoriti”, kao i da će biti „zapreka svakoj diskriminaciji”, Josipović je posebno napomenuo da će „insistirati na sistemu u kojem će biti kristalno jasno da se korupcija i kriminal ne isplate”.

„Nije nam svejedno i nećemo više nemo i nemoćno stajati dok prljavi novac kupuje hrvatsku imovinu i osvaja privredne resurse, omogućava lažne diplome, privilegije i nezasluženo bogatstvo” – rekao je takođe.

(/slika2)Josipović je ukazao i na neophodnost održavanja i daljnjeg razvoja dobrih odnosa sa svim susedima. U tom smislu je napomenuo da je potrebno rešiti sva otvorena pitanja, od graničnih do onih koja su nastala kao posledica rata, od otkrivanja sudbina nestalih osoba, preko insistiranja na odgovornosti za ratne zločine do vraćanja otetog kulturnog blaga i povratka izbeglica.

Među nešto preko 70 delegacija iz sveta, koje su prisustvovale svečanoj inauguraciji novog predsednika RH, bilo je i deset predsednika država: iz Poljske, Slovačke, Mađarske, Slovenije, Bugarske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Albanije, Makedonije kao i jednostrano proglašenog Kosova. Kako javljaju domaći mediji potpredsednica Senata Češke Republike je zakasnila na avion, pa nije prisustvovala svečanosti, a izvesnu zabrinutost među hrvatskim političkim analitičarima je izazvala činjenica da inauguraciji nije prisustvovao ni novi poverenik EU za proširenje iako je došao u Zagreb, gde će učestvovati u pregovorima u vezi sa otvaranjem novih poglavlja na putu RH u Evropsku uniju.

Radoje Arsenić

-----------------------------------------------------------

Građani dobacivali Sanaderu

Među uzvanicima na inauguraciji predsednika Ive Josipovića bio je i prethodni premijer Ivo Sanader, koji je iznenada proteklog leta napustio sve političke funkcije. Dok je dolazio na svečanost nije mu baš bilo ugodno: kada su ga ugledali pojedini građani su mu glasno dovikivali „Lopove, lopove...” ali je on ne reagujući otišao do svog mesta u trećem redu.

R. A.

-------------------------------------------------------------------------------------------

Mićunović: Uskoro susret predsednika Srbije i Hrvatske

Predsednici Srbije i Hrvatske Boris Tadić i Ivo Josipović mogli bi da se sastanu već narednog meseca, a činjenica da je Srbija jedina zemlja u regionu čiji predstavnici nisu prisustvovali Josipovićevoj inauguraciji ne bi trebalo da naruši bilateralne odnose, ocenio je predsednik Odbora za spoljne poslove Skupštine Srbije Dragoljub Mićunović.

U intervjuu za Radio Slobodna Evropa Mićunović je ocenio da je „važno da do tog susreta dođe što pre kako bi se zaustavio jedan negativni trend” u bilateralnim odnosima.

Mićunović je rekao da Srbija nije imala drugog izbora nego da ne prisustvuje jučerašnjoj inauguraciji u Zagrebu, jer spor oko jednostrano proglašene kosovske nezavisnosti „sprečava predsednika Tadića da prisustvuje jednom skupu na kome se kao šef države pojavljuje predstavnik takozvane države Kosovo”. Mićunović je ocenio da neprisustvovanje srpske delegacije na inauguraciji treba da bude samo „prolazna epizoda” i da treba nastaviti sa poboljšavanjem bilateralnih odnosa započetim prošle godine kroz „razgovore i dogovaranje o najbitnijim stavovima”. „Postoje mnoga pitanja koja su važna. Hrvatska i Srbija su najvažnije, rekao bih, zemlje u ovom regionu i od njihovog odnosa zavisi i stabilnost u regionu i zavisila je uvek u istoriji. Zato treba biti pažljiv i to negovati. Nadam se da će ti odnosi za vreme predsednikovanja profesora Josipovića biti u usponu”, dodao je on.

Tanjug

-----------------------------------------------------------

Biografija Ive Josipovića

Zagreb – Novi hrvatski predsednik Ivo Josipović, koji je juče polaganjem zakletve i zvanično preuzeo dužnost, dolazi na Pantovčak s karijerom uglednog pravnika i muzičara, a ne profesionalnog političara.

Treći hrvatski predsednik, koji bi zemlju trebalo da uvede u EU, na izborima je bio kandidat opozicione Socijaldemokratske partije i dva puta je biran za poslanika u Hrvatskom saboru.

Josipović u sedište predsednika na Pantovčaku dolazi kao profesor na Pravnom fakultetu Zagrebačkog univerziteta, gde je predavao krivično procesno pravo, međunarodno krivično pravo i prekršajno pravo.

Objavio je 85 naučnih i stručnih radova u hrvatskim i stranim časopisima i član je više domaćih i međunarodnih pravničkih udruženja.

Ivo Josipović rođen je u Zagrebu 28. avgusta 1957. godine, gde se školovao i gde je 1980. završio pravni fakultet i položio sudski ispit.

Magistrirao je na postdiplomskim studijama krivičnopravnih nauka 1985. godina i doktorirao s temom „Pravo o hapšenju i pritvoru u krivičnom procesnom pravu” 1994. godine.

Sarađivao je u nekoliko međunarodnih projekata, a kao ekspert Saveta Evrope učestvovao je u valorizaciji zatvora u Ukrajini, Mongoliji i Azerbejdžanu.

Tokom rata u bivšoj Jugoslaviji učestvovao je u pregovorima o razmeni zarobljenika, a nakon rata zastupao je Hrvatsku pred Međunarodnim sudom pravde i Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju.

Jedan je od autora tužbe za genocid protiv Srbije, što je objasnio činjenicom da Srbija u to vreme, krajem devedesetih godina prošlog veka, nije ispunjavala ni minimum obaveza koje je postavila međunarodna zajednica, a koje su se bavile uklanjanjem posledica rata.

Što se tiče budućih odnosa Hrvatske i Srbije, Josipović je naglasio da tužbe nisu same sebi svrha i da će se odnosi dve zemlje morati razvijati i uz njih, ne odbacujući mogućnost da se od tužbi odustane.

Na treba zaboraviti ni to da je Josipović muzičar i kompozitor. Završio je studije komponovanja na Muzičkoj akademiji u Zagrebu i komponovao je oko 50 melodija za raznovrsne instrumente koje izvode eminentni hrvatski i strani umetnici.

Direktor je Zagrebačkog bijenala, renomirane muzičke manifestacije koja je ove godine proslavila 25. održavanje od 1961. godine i koja je omogućila učešće i jednom broju umetnika iz Srbije.

Za svoje melodije dobio je mnogo hrvatskih i međunarodnih nagrada.

Josipović je 1980. postao član Saveza komunista Hrvatske, a početkom devedesetih učestvovao je u njegovoj transformaciji u Socijaldemokratsku partiju, kad je napisao i prvi stranački statut.

SDP je napustio 1994. i posvetio se pravu i umetnosti, ali se 2003. godine, na poziv tadašnjeg šefa SDP Ivice Račana, vraća u politiku, postajući nezavisni poslanik SDP-a i potpredsednik poslaničkog kluba.

Od 2005. bio je poslanik u gradskoj skupštini Zagreba, a 2007. godine ponovo je izabran u Hrvatski sabor. U 2008. godini se i formalno vratio u članstvo SDP-a.

Tanjug