Vlastita volja drugog

Svaka politička organizacija i njena najdublja hijerarhija izuzeti su od zakona, jer naređenje ili volja vođepostaje sam zakon koji je jedina dužnost koju ispunjavaju šrafovi mehanizma misleći da na taj način ispunjavaju zahteve svoje volje. Dužnost je, dakle,ispunjavati volju vođe ne misleći o posledicama koje mogu biti katastrofalne po onog ko živi ili bar pokušava živeti pored njega.

Kad je prekoračena ta granica koja deli vlastitu volju od volje drugog, koja sve vreme pokušava da nametne svoje principe koji se očituju samo u jednom – uđi u mehanizam vođe i njegove volje, a kao nagradu za to dobićeš oslobađanje od bilo kakve odgovornosti? Zašto je takav jedan korak učinjen? Zar svaki šraf mehanizma zaista misli da nije ni za šta odgovoran samo zato što kao osnovni princip svoga delovanja ima naređenje drugog koji je iznad njega? Mislim da oni zaista tako i misle jer ne žive više oni kao pojedinci već volja drugog je ono što bitno određuje njihove živote. Ponekad čine i više od onoga što je u tom trenutku potrebno misleći da će tako duže ostati u milosti volje vođe koja možda u tom trenutku nije mogla da im saopšti svoj stav o postupku koji su učinili, ali se svakako sa njime slaže i odobrava ga.

Unutrašnji kritičari ne shvataju ili ne žele da prihvate da je osnovni razlog što već do sada nisu ostvarili svoje ideje u shvatanju slobode kao odgovornosti, jer odvajaju slobodu i odgovornost. Odgovornost ih opterećuje i smatraju je suvišnom u definisanju pojma slobode. Zadovoljavaju se shvatanjem slobode u mišljenju koja u sebi ne sadrži nikakvu odgovornost, jer sa slobodom u delovanju ne znaju šta da rade jer jednostavno imaju strah od tako shvaćene slobode i zbog toga ostaju samo nemi svedoci koji promatraju.

Da li stvarno misle da ih to oslobađa odgovornosti, ako na nešto što ih uništava i sve više pretvara u jednu praznu ljušturu, u jednu mrtvu dušu, samo okrenu glavu kao da se to ne događa njima samima? Samim tim postupkom ćutljivog promatranja daju za pravo onoj drugoj strani da to shvati kao odobravanje i prihvatanje svakog postupka koji učine i koji će činiti samo u mnogo gorem obliku sa njima samima. Šraf mehanizma je odavno prekoračio granicu i teško je zaustaviti jedan takav proces sklanjajući se sa puta i okrećući glavu u stranu.

diplomirani  filozof