Grčkoj nisu potrebne tuđe pare

Od našeg dopisnika
Atina, 18. februara –  „Grčkoj nisu potrebne pare već – politička podrška. Mi ne tražimo novac ni od koga, nama ne treba ono što pripada italijanskim, nemačkim ili francuskim poreskim obveznicima... Mi smo samo zamolili za malo vremena da bismo realizovali naš program mera koje će nam pomoći da povratimo poverenja i da tada pod normalnim uslovima zatražimo pomoć ako nam zatreba”, poruka je koju je premijer Jorgos Papandreu uputio sunarodnicima, političkim partijama – ali najviše finansijskim krugovima evrozone.

Naime, uz nove uslove koji se postavljaju Atini, ministri EU nisu pojasnili na koji način nameravaju da pomognu posrnuloj članici. Mehanizam obećane pomoći, kako se pretpostavlja, ostaje tajna pre svega zbog sumnji da će novac biti uzet od poreskih obveznika. Premijera Papandreua, koji je juče do kasno u noć zasedao sa svojim ministrima, a nedugo pre toga opoziciji poručio da računa na njihovu podršku, pogodile su finansijske spekulacije sa Zapada koje još više podrivaju poziciju Atine i povećavaju netrpeljivost javnosti u zemljama EU.

Holandski „Telegraf je” objavio da većina Holanđana želi da Grčka napusti evrozonu. Među 5.300 anketiranih, 92 procenta smatraju da Grčka trba da odustane od evra. U isto vreme, preko 90 odsto smatra da Nemačka i Holandija treba da vrate svoju nacionalnu valutu. Istovremeno, predsednik Evrogrupe Žan-Klod Junker je u intervjuu nemačkoj radio stanici Dojčlandfunk izjavio da Grčka mora da ispuni niz dopunskih uslova da bi smanjila deficit budžeta jer je vreme da shvati da druge zemlje EU nisu dužne da plaćaju njene greške.

U noćašnjoj izjavi premijer Papandreu je precizno podvukao da je vlada spremna da okrene list, da preduzme radikalne mere, ali da u isto vreme ne želi da ostavi prostora za bilo kakve spekulacije. „Nama je potrebna bratska podrška spolja i iznutra, a istorija će da sudi o tome čija je najveća odgovornost za krizu u kojoj smo se našli”, rekao je premijer.

Činjenica je da Brisel pokreće i pitanje konkretne odgovornosti za davanje lažnih podataka o finansijskom stanju u zemlji i zahteva da se odgovorni nađu u zatvoru. Sa svoje strane, Pasok je pokrenuo pitanje skupštinske istrage o finansijskom poslovanju prethodne vlade.

Međutim, sve vladine pokušaje da koliko-toliko stabilizuje situaciju u zemlji značajno remete svakodnevni štrajkovi u znak neslaganja sa njenom novom restriktivnom politikom. Na ulicama Atine smenjuju se protesti zaposlenih u finansijskim institucijama, danas su na nekoliko sati stali i svi trolejbusi, sutra će štrajkovati taksisti... Granični prelazi su ili potpuno zatvoreni, kao Evzoni na granici sa Makedonijom, ili propuštaju samo ograničeni broj vozila. Već je dovedeno u pitanje snabdevanje osnovnim namirnicama, na benzinskim pumpama, zbog štrajka carinika, već nema goriva, iduće nedelje je zakazana generalna obustava rada koja će paralisati celu Grčku...

Manevarski prostor vlade, očigledno, postaje sve manji!