Nepoznati pobunjenici

Dva tenteta, dva trija i magični vokal. Borba za slobodu i put u kosmos, susret sa evropskim severom i jugom, neodoljiva strast šansona. Alternativni putevi živog žanra. Nova izdanja italijanske džez produkcije potvrđuju vodeću poziciju ove scene u savremenom evropskom džezu.

Đovani Gvidi – „The Unknown Rebel Band“ (CAM Jazz)

Naziv četvrtog albuma i tenteta 25-godišnjeg pijaniste iz Folinja inspirisan je nepoznatim pobunjenikom pred tenkovima na kineskom trgu Tjenanmen, juna 1989. godine. Album je oda borbi za slobodu u različitim istorijskim kontekstima – od masakra Sijuksa krajem 19. veka, preko španskog građanskog rata, italijanskog otpora fašizmu i praškog proleća, do pobune protiv aparthejda u Južnoafričkoj republici. Filmovi italijanskih autora (Roselini, Pontekorvo, Bekis), romani (Fenoljov „Partizan Džoni“) i slike (Pikasova „Gernika“) poslužili su Guidiju kao dodatna nadahnuća. Muzika je, naravno, donekle obojena odgovarajućim ambijentima – osnovni Guidijev rukopis izvanredno je aranžirao za šest duvača, klavir i tri ritmičara njegov partner u malim sastavima, saksofonista Den Kinzelman. Raskošna orkestracija između džeza, klasike i filmske muzike podseća na radove Čarlija Hejdena (Liberation Music Orchestra je i jasan uzor za angažovanu muziku), Gila Evansa i Marije Šnajder. Evropski senzibilitet i, posebno, prirodni dar Italijana za romantiku čine ovaj poduhvat više nego autentičnim.

Džijan Emin /Georgi Šareski /Luka Akvino – „The Skopje Connection“ (EBP)

(/slika2)Luka Akino (truba), najveća italijanska džez nada 2009, sreće Georgija Šareskog (gitara) i Džijana Emina (francuska horna, melodika), dvojicu istaknutih makedonskih muzičara, pod svodovima Ćifte hamama u Skoplju. Rezultat je intimna, ambijentalna muzika u 13 slika, najbliža ozvučavanju neke duboke noći na kraju sveta. Ravnopravni odnos pisanih numera  (šest – Šareski, Emin i Frančesko Bearcati) i improvizacija (7) daje albumu bipolaran karakter. Pisane numere su balade sa jasnim, lepim melodijama za Eminovu hornu ili Akinovu trubu (Majls Dejvis i Paolo Fresu su neposredne inspiracije) preko gitarskih harmonija Šareskog. Posebno simpatično zvuči kada dve različite duvačke boje nastupe zajedno, kao u numeri „Ah, Martina“ (Šareski). Kolektivne improvizacije hvataju momente inspiracija umetnika, u domenu malih muzičkih eksperimenata. Prirodni eho srednjovekovnog zdanja iz 15. veka izaziva umetnike da se poigravaju zvukom, puštajući usamljene tonove da odzvone i rasprhnu se po prostoru. Uz malo strpljenja i sreće, put kojim su pošli mogao bi da ih odvede i do ECM.  

Stefano Bollani Trio – „Stone In The Water“ (ECM)

(/slika3)Posle solo klavirskog albuma (2006) i više sarađivanja sa Enrikom Ravom, Stefano Bolani, laureat European Jazz Prize 2007 za najboljeg evropskog muzičara, na novom ECM izdanju predstavlja se u triju. Partneri su mu iskusni danski ritmičari Jesper Bodilsen (bas) i Morten Lund (bubnjevi) – rade zajedno već sedam godina i ovo im je treći album. Za istu kuću i u istoj formaciji snimaju Kit Džeret, Bobo Stenson, Tord Gustavsen, Marcin Vasilevski... – ne treba mnogo pameti da bi se shvatila težina Bolanijevog zadatka. Možda je upravo zato dve numere pisao Bodilsen, dve su preuzete iz brazilske pesmarice (Kaetano Velozo, Antonio Karlos Žobim), a jedna je iz klasičarskog opusa – „Improvisation 13 en la mineur“ (Fransis Pulenk). To, što je zanimljivo, ne znači i ambijente izvan savremenog džeza, već, naprotiv, demonstraciju moći ekipe da drugačije impulse utopi u svoj jezik. Tempo albuma je samo prividno miran – Bodilsen i Lund ulažu neverovatnu energiju u kuvanje napetog, motivišućeg ritma, nad kojim Bolani virtuozno i pitko improvizuje prikazujući veliko pijanističko majstorstvo. 

Gianluca Petrella Cosmic Band – „Coming Tomorrow – Part One“ (Spacebone Records)

Kosmička filozofija i muzika San Ra je polazna tačka tenteta tromboniste Đanluke Petrele, jednog od vodećih italijanskih džezera današnjice. Opusu legendarnog autora pripadaju četiri kompozicije, korišćen je zvučni insert iz njegovog filma „Space is The Place“, a još tri numere imaju „kosmički naziv“, među kojima je i simpatična obrada „The Second Star To The Right“ iz Diznijevog „Petra Pana“. Kosmos je za Petrelu mesto gde se žestoko gruva fanki: osim u vezivnim minijaturama, tentet je stalno u napadu, obično sa jednim ili više solista čije beskompromisne improvizacije dodaju ulje na vatru. Petrela je odličan graditelj ove igre koja svakom od saradnika pruža priliku da postigne pogodak – evrogolovima će se proslaviti Frančesko Bigoni (tenor saksofon), Gabrio Baldači (gitara) i Simone Padovani (udaraljke). To je škola koju je naučio od (dugogodišnjeg šefa) Enrika Rave: bend je dobar onoliko koliko su jaki muzičari u njemu, a ako ih već okupiš, daj im prostor da zasijaju. Komandant broda pouzdano vodi misiju, uvek spreman da sa svojim trombonom dodatno raspali vanzemaljce.

Kristina Zavaloni – „Solidago“ (EGEA)

Da li klasično/operski školovane pevačice mogu da pevaju džez? Da li italijanski i francuski jezik mogu da zazvuče dovoljno „džezerski“? Umesto odgovora, evo predloga: poslušajte Kristinu Zavaloni! Predmet njene ekspertize su pola veka stare šansone Šarla Aznavura („Si tu m’emportes“, „Vivre avec toi“, „La mamma“...). Stalni prateći trio – Stefano de Bonis (klavir), Antonio Borgini (bas), Kristijano Kalkanjile (bubnjevi) – postavlja jasan džez ambijent za bel canto Zavalonijeve. Oni su blago avangardni, ona je naglašeno nemirna – rezultat je muzika visoke tenzije, emotivna i burna. Centralno mesto na albumu ima svita „Solidago Compositum“ (dva dela napisala je Zavaloni, srednji je obrada rembetika „Kaigomai – kaigomai“), koja ime duguje homeopatskoj terapiji zlaticom (Solidago virgaurea) – zaista čudna inspiracija za džez! Preostali program čini još pet kvalitetnih kompozicija Zavalonijeve, uz sjajnu bonus numeru „Que sera sera“. Album je pravi primer evropskog doprinosa savremenom džezu – kreativni umetnik manipuliše naizgled nespojivim svetovima, demonstrirajući živi karakter žanra.