Smeši mi se sjajna karijera

Beograđanka Simona Andrejić vrtoglavo je osvojila piste svetskih centara visoke mode. Ova petnaestogodišnjakinja, otkrivena na „Elitovom” izboru za 2009. godinu, za nepunih godinu dana uspela je da radi revije najprestižnijih modnih dizajnera, među kojima i Done Karan i Kelvina Klajna, a uvrštena je u 10 novih najtraženijih lica u svetu mode. Simona za „Politiku” govori o svom uspehu i životu.

Da li je naporno raditi u svetu svetske mode? Kakva su odricanja?

Modeling je sam po sebi jako zahtevan posao. Uverila sam se na licu mesta u ono što sam ranije znala samo iz priče da na Zapadu vlada profesionalizam. Tamo se više ceni kvalitetan rad, a profesionalizam znači biti odgovoran i prema sebi i prema drugima 24 časa neprekidno.

Šta smatrate svojim najvećim profesionalnim uspehom do sada?

Veoma sam zadovoljna dosadašnjim uspehom, sve se jako brzo izdešavalo. U Parizu za vreme nedelje visoke mode ostvarila sam odličan uspeh. Radila sam dva kataloga za Sonju Rakel i posebno mi je drago što sam imala priliku da je upoznam. Oduvek me je fascinirala svojom upornošću, uspehom i, naravno, predivnim kolekcijama. Radila sam i jesenju kolekciju za modni brend Emanuelo Ungaro, revije modela Džordža Čakre i mnoge druge. Svakako, pored Pariza smatram da sam u Njujorku ostvarila sjajne rezultate pojavivši se na revijama Kelvina Klajna, Dizela, Done Karan, Prina, Bi-Si-Bi-Džija, Miške, brenda Junajted Bambo… Upravo sam dobila ponudu da se slikam za poznati modni magazin „Numero”. Pre toga sam uradila seriju fotografija za magazin „Raš”.

Da li je teško raditi za najuticajnije svetske kreatore?

Rano ustajanje, kastinzi, fitinzi, ponekad čak u ponoć, „trčanje” sa jedne revije na drugu, snimanja... Sve to zahteva puno energije, koju, naravno, treba racionalno iskoristiti. Ni u jednom trenutku nisam osetila nikakve teškoće i nikad nisam posustala. Čak i posle četiri revije, nekoliko kastinga i fitinga u jednom danu, uvek imam volju za rad.

Putujete u Milano, gde bi trebalo da radite Gučijevu reviju. Da li očekujete da ćete proći kasting?

Već se nalazim na potencijalnoj listi za reviju Guči, tako da očekujem najbolje rezultate.

Koje hrane se odričete u ishrani, kao profesionalni maneken?

Trudim se da se pre svega hranim zdravo, zato što mi je u ovom poslu veoma potrebna energija. Brzo hodanje i u slobodno vreme bavljenje sportom mi pomažu da održavam liniju.

Da li ste željni čokolade?

Nisam od onih osoba koje ne mogu bez slatkiša. Uvek sam za neku slatku voćku umesto čokolade.

Imate 15 godina i brojne obaveze širom sveta, kako ćete nastaviti školovanje?

Veoma je teško napraviti balans između škole i karijere. Ipak pokušavam da svaki slobodni trenutak posvetim učenju: vožnja metroom ili za vreme šminkanja i friziranja, izdvojim vreme za učenje. Učim jezike, koji mi jako dobro idu. Čak sam dobila pohvale za engleski i ruski. U kontaktu sam sa svojom školom, razrednom i drugovima iz odeljenja. Sve ih volim i pozdravljam na ovaj način. Ne zaboravljam ih, a ni oni mene... Velika su mi podrška.

Koji je najveći honorar koji ste do sada dobili?

Najveći honorari idu uz najveće revije.

Kako vidite svoju dalju manekensku karijeru?

Ne želim samo da zasijam, već i da se održim na vrhu. Prema proceni ljudi iz visoke mode, skauta i direktora kastinga, smeši mi se sjajna karijera.

Koji je Vaš životni moto?

Život je teška borba, ko sme taj može, ko je hrabar taj ide napred. I, naravno, sreća uvek prati hrabre.

Kako vidite sebe za 10 godina?

Kao veoma uspešnu osobu.