Voditeljke– manekenke

Ako neko prvu jutarnju informaciju o vremenu traži ne pogledom kroz prozor nego gledanjem u TV ekran, nikako ne bi smeo da se osloni na to kako su obučene voditeljke programa. Bio je, recimo, 18. februar, nešto oko nule, a Maja Nikolić nosila je plavu mini, baš mini haljinicu bez rukava i sandalice na kaišiće. Njen kolega Branko Veselinović, istina, nije bio u džemperu, valjda zbog najavljenog otopljenja u toku dana, ali su svi gosti koji su u te rane sate dolazili u Jutarnji program RTS-a bili, svakako s razlogom, toplo obučeni.

I pristojno, valja odmah dodati. Jer o tome je ovde reč. Ako je za novinarke informativnih emisija TV studio radno mesto, a jeste, onda bi neka pravila o odevanju, u smislu prikladnosti, morala da budu poštovana. Sem redovnih „Vesti” i „Dnevnika” sve ostalo prepušteno je, tako bar deluje, ukusu devojaka i mladih žena kojima je jako stalo da istaknu svoj dobar izgled – te će se za već pomenuti Jutarnji program opremati kao za plažu, a za „Beogradsku hroniku”, po podne, poput Slađane Tomašević, kao za večernji izlazak.

Mnogo se šta promenilo u merilima javnog pa i medijskog morala od doba kada je voditeljka Televizije Beograd Dina Čolić, inače uvek skladno i elegantno obučena, bila optuživana da se namerno u fotelji namešta tako da pokaže svoje lepe noge. „Dinina kolena” čedna su epizoda u odnosu na to šta danas od svojih telesnih kvaliteta žene otkrivaju pred TV kamerama. Ponekad se teško uočava razlika u stilu i takozvanom imidžu između onih koji kao profesionalci s estrade izvode svoje muzičko-igračke performanse u TV studiju i profesionalaca koji ih tu dočekuju u svojstvu domaćina. Neke TV novinarke i voditeljke poželele su, smatrajući valjda da je njihova pamet očigledna, da se dokazuju i kao zgodno, privlačno, poželjno „žensko”. Poput manekenki s naslovnica slikaju se u glamuroznoj garderobi (ili s malo nje), kao fotomodeli zauzimaju izazovne poze, menjaju tetovaže, frizure, obim dekoltea... – ne samo za trač rubrike u ilustrovanim magazinima nego i za najave svojih redovnih emisija u dnevnoj štampi.

Kao što se ne pitaju oko bretelica, suknjica, štiklica i ostalog u vezi s modnim stilom svojih novinarki, uredništva i „menadžmenti” ne pačaju se ni u ovakve „reklamne kampanje” svojih saradnica. Poštuju valjda slobodu ličnosti i „vizuelnog izražavanja”. Možda prećutno i odobravaju takav postupak računajući da podiže rejting TV stanice. Čudno je ipak što Javni RTV servis ne vodi više brige o tim stvarima, što ne ispoljava više ozbiljnosti bar kad je u pitanju ozbiljan programski segment – informativni.