Raspala se vlada u Holandiji

Holandska vlada na čelu s premijerom Janom Peterom Bolkenendeom se raspala. Tročlana koalicija: demohrišćana (CDA), socijaldemokrata (PvdA) i Hrišćanske unije (CU), posle jednomesečnih pregovora, jednostavno nije uspela da se dogovori oko buduće holandske vojne uloge u Avganistanu.

Najsnažniji član u dosadašnjoj koaliciji, demohrišćani premijera Bolkenendea, zalagali su se da Holandija prihvati molbu NATO, poveća broj svojih vojnika u Avganistanu i produži njihov boravak u Hindukušu do avgusta 2011. godine. Socijaldemokrati i konzervativno-protestantska Hrišćanska unija insistirali su, međutim, da već u avgustu ove godine počne postepeno povlačenje holandskih trupa iz Avganistana.

Trenutno ova evropska kraljevina ima u Avganistanu više od 1.800 vojnika. Od 2006. godine, prema zvaničnim podacima u ovoj opasnoj misiji poginuo je 21 holandski vojnik.

U sklopu realizacije nove strategije NATO generalni sekretar alijanse Anders Fog Rasmusen zamolio je vladu u Den Hagu da poveća broj vojnika u Avganistanu i privremeno odustane od plana za njihov prevremeni i postepeni povratak kući. Bila je to, kako se ispostavilo, veoma „vruća” tema za tročlanu koaliciju, pregovori i ubeđivanja su se otegli ali niko od partnera nije želeo da popusti. Poslednja pregovaračka runda potrajala je čak 16 sati i okončana je neuspešno, posle čega je premijer Bolkenende saopštio da se koalicija raspala jer su socijaldemokrati napustili vladu.

Posle neuspešne, maratonske sednice premijer Bolkenende je kratko saopštio novinarima da „ne postoji mogućnost da vodi vladu”.

„Nismo više na zajedničkom putu, rekao je vidno razočaran Bolkenende, odbacujući mogućnost da ostane na čelu nekog manjinskog kabineta.

Sada je na potezu holandska kraljica Beatriks koju je dosadašnji premijer obavestio o raspadu koalicije. Očekuje se da će kraljica obaviti konsultacije s najvažnijim strankama u državi posle čega će i „pasti” politička odluka. Sudeći prema prvim reakcijama vodećih holandskih političara, posle raspada vlade jedini izlaz biće prevremeni parlamentarni izbori.

Poslednji put Holanđani su izašli na parlamentarne izbore 22. novembra 2006. godine. Tada je „kolač” od 150 poslaničkih mesta podeljen između deset političkih stranaka što je znatno otežalo formiranje nove vlade. Tek 22. februara 2007. „krunisan” je tročlani koalicioni kabinet, takozvana četvrta Bolkenendeova vlada nazvana tako jer je ovaj demohrišćanski političar upravo toliko puta – od 2002. godine - uspevao da bude premijer.

Ukoliko Holanđani zaista budu pozvani da prevremeno glasaju za novi parlament očekuje se veoma neizvesna politička trka. Najnovija ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da i demohrišćani i socijaldemokrati gube podršku birača i u toj situaciji najveći „profit” mogli bi da ostvare populista Gert Vilders i njegova Stranka za slobodu (PVV). Ovom kontroverzom desničarskom političaru trenutno se, inače, sudi u Amsterdamu zbog širenja antiislamske mržnje.

Ž. Rakić